Muja lopov ipak nije lopov!

On je sredinom jula ove godine rehabilitovan presudom Višeg suda u Subotici kojom se briše njegova krivica iz 1975. godine za pljačku društvene imovine. Osuđen na 20 godina, odrobijao je polovinu, a danas se smatra neosuđivanim licem. On nije impresioniran, jer od države nije dobio adekvatnu odštetu za nanetu nepravdu.

Nekada imućan i boem, danas živi skromno kao podstanar uz socijalnu pomoć od 10.000 dinara. U oba slučaja, Radivoj Milutinović ne odstupa od svojih životnih načela koja su ga skupo koštala u životu.

- Svu golgotu kroz koju sam prošao mogao sam da izbegnem samo da sam se učlanio u komunističku partiju, kako mi je 1975. nudio tadašnji predsednik Osnovnog suda u Kanjiži. Zahvalio sam se i rekao: “Ne dam veru za večeru“. Pitate me da li se kajem? Naravno da ne - kategoričan je naš sagovornik koji za svoje tvrdnje ima materijalne dokaze.

Ovo je samo početak onoga što će se desiti u sledećih 40 godina života Radivoja Milutinovića. Ovaj Horgošanin je presudom Okružnog suda u Subotici iz 1975. sa 47 osoba osuđen na ukupno 150 godina zatvora, za krivično delo „pljačka društvene imovine i zloupotreba društvenog položaja, falsifikata i drugih krivičnih dela“, od tadašnjih 2 miliona dinara.

- Osuđen sam na 20 godina, a odrobijao 10,5 godina. Od toga sam četiri godine bio u Okružnom zatvoru u Subotici, tri meseca u CZ Beograd, pet godina u KPD Sremska Mitrovica i godinu dana u Sokobanji u hotelu Moravica, gde sam radio kao konobar. Krajem 1985. sam oslobođen, a sada se smatram neosuđivanim licem - kaže Milutinović kojem su, dok je robijao, 1980. godine i rođenog brata uhapsili i osudili na godinu i po zatvora, zbog istog kredita.

- Amerika je 1973. davala namenske kredite za razvoj male privrede na rok od 30 godina sa kamatom četiri odsto. Razradio sam motel „Tišina“ u Horgošu koji sam uzeo u zakup i otkupio plac preko puta gde sam počeo da gradim motel za lovni turizam. Iste godine je stiglo „Titovo pismo“ u kojem su žigosani svi privatnici smatrani državnim neprijateljima, jer smo, navodno, radili protiv komunističkog sistema, slavili smo Srpsku novu godinu, išli u crkvu - priseća se Milutinović dana koji su mu zapečatili život.

Priča o njegovom životnom stradanju punila je novinske stupce od Titovog vremena do danas. Nekada „za najveću posleratnu pljačku u Vojvodini“ kako je tada pisala Politika ekspres, a danas za najveću nepravdu učinjenu prema jednom pojedincu.

- Ja sam živi dokaz kako pojedinac može da bude žrtva sistema ako mu se suprotstavi. U policiji su me tukli, ucenjivali, naterali su me da potpišem priznanja i okrivim neke ljude da sam im davao mito, kako bi mi odobrili kredit. Pred mojim očima su mučili ljude. I danas me proganjaju te scene. Uništili su mi život, brak mi se raspao, oduzeli su mi svu imovinu, spavao sam po klupama - seća se Milutinović poznat i kao Muja internacionale.

- Ono „lopov“ sam dodao sam sebi. Gde god sam se pojavio, ljudi su pričali, „eno ga onaj lopov što je pokrao državu“. Volim bosanske sevdalinke, pa se u mom motelu „Tišina“ u Horgošu često pevala pesma „Mujo kuje konja po mesecu“ i tako ja od Radivoja postadoh Muja. E, sad, pošto su posle robije meni iza leđa govorili da sam lopov, ja tada odlučim da se zovem Muja lopov, pa ako meni ne smeta, neka mi kažu u lice „Ćao, Mujo lopove“, što da se ljudi kriju - smeška se Muja, zadovoljan što je pravda konačno zakucala na njegova vrata.

Od batina koje je dobio od učitelja sa sedam godina zbog odlaska u crkvu i odležane čitave decenije u zatvoru za sumnju da se naglo obogatio, sudbina ga je ponovo iskušala, kada je uslovljen da se učlani u Jugoslovensku levicu.

- Dobili smo direktivu da svako nađe po sto novih članova stranke. Uhvatila me muka, kud ću, šta ću, gde da nađem toliko članova - prepričava Milutinović svoje duhovite dosetke.

- Odem na pijacu, kupim veliku lampu i pravac na groblje. Prepišem sa spomenika imena 98 pokojnika i prijavim ih za članove partije - kroz smeh se seća svog „izleta“ u JUL-u koji ga je koštao blokade firme, jer je 1997. godine podržao studentske proteste u Beogradu i poklonio demonstrantima 2.000 paketa Pionirovih proizvoda.

Milutinovićev život isprepletan neverovatnim dešavanjima, obeležio je stalni sukob sa komunističkim režimom.

- Kada je usvojen Zakon o stranom ulaganju, sa ino partnerom Romanom Posavecom iz Austrije, osnovao sam 1989. godine austrijsko-jugoslovensku mešovitu firmu Gastromat GMBH za organizovanje igara na sreću, sa sedištem u Subotici. Posavec je uložio 90 odsto kapitala, zaposlili smo 125 radnika, radili smo perfektno do 1996. godine. Posle sam proširio delatost na export-import, međutim, komunistička vlast me reketirala, a kada sam podržao studentske proteste, zabranjen mi je rad sa Pionirom u Subotici. Optuženi smo i direktor Pionira i ja za zloupotrebe u iznosu od oko 3 miliona tadašnjih maraka. Nakon 13 godina, pravosnažnom presudom sam potpuno oslobođen optužbi, da bi se posle toga otvorio lažni stečaj. Firma je ugašena, a izgubljena očekivana dobit iznosi minimum 50 miliona evra-navodi Milutinović kojeg je za života sud dva puta rehabilitovao.