"Svi imaju upale mozga, stanje je kritično, u dubokoj su KOMI"

Doktor Marko Kutleša navodi kako je reč o izuzetno teškim slučajevima, ali iako su životno ugroženi, u ovom trenutku su stabilni.

- Očekuje se vrlo dugo lečenje jer im treba dug oporavak, fizikalna terapija i nega kako bi se uopšte mogli dovesti u neko stanje da mogu dalje na rehabilitaciju - pojašnjava dr. Kutleša.

Starije osobe

Reč je o osobama koje su starije od 65 godina i koje od ranije imaju neku hroničnu bolest, bilo da je reč o hipertenziji, dijabetesu ili nečem drugom. Njima je zdravlje zbog toga već bilo narušeno pa kad dobiju virus, imaju težu kliničku sliku.

- Pacijenti o kojima razgovaramo čine samo jedan posto izloženih virusu. Kod nas se leče najteži pacijenti i iz cele Hrvatske dolaze kod nas. Svih pet ima upalu mozga, a dvojica nisu mogli da mokre, što govori da je došlo i do upale kičmene moždine - kaže dr. Kutleša.

Prvi teži pacijent u Zaraznu bolnicu primljen je pre dve nedelje. Što se tiče pacijenata, dvojica su se zarazila u Zagrebu, dvojica u severozapadnoj Hrvatskoj.

- Imamo još jednog hrvatskog iseljenika (74) iz Amerike, ali on se zarazio u Americi jer smo molekularno dokazali da je taj tip virusa Zapadnog Nila američki - kaže dr. Kutleša.

S obzirom na to da je reč o virusnoj bolesti, ona se leči simptomatski, dakle snižavanje telesne temperature. Međutim, kada dođe do upale mozga, što znači oticanje, onda se daju lekovi koji snižavaju pritisak u lobanji, a suportivno se leči sa aparatima koji nadomeštaju organ.

- Tu govorimo o pacijentima na respiratoru, a imamo i pacijentkinju koja je bila na dijalizi - kaže dr. Kutleša.

Nije prvi put

U Zaraznoj se ove godine od tog virusa lečilo nešto više od 30 osoba, a teških slučajeva bilo je deset. Ono što je opasno kod težih pacijenata, odnosno onih kojima je došlo do upale kičmene moždine, često se razvije slabost nogu i ruku i tada je oporavak vrlo težak.

- Moramo da naglasimo da nema mesta panici i da ovo nije prvi put da imamo ovakvu situaciju. Slično je bilo i 2012. godine - kaže dr. Kutleša i zaključuje kako je zaprašivanje najbolja preventivna mera, ali treba biti pravovremena.

 

Alemka Markotić, direktorka bolnice, kaže kako očekuje smirivanje širenja virusa kroz mesec dana. Konkretno, kod virusa Zapadnog Nila dobra stvar je što se ne prenosi s čoveka na čoveka, ali činjenica je da se odomaćio u Hrvatskoj i više nisu potrebne ptice selice da bi došlo do zaraze.

- Ove godine imali smo nekoliko slučajeva malarije i Denge groznice. S takvim virusima uvek je pitanje jer se prenose vektorima i životinjama i tu vredi ciklični ritam gde, kad se spoje uslovi, dolazi do epidemija - kaže Markotić i dodaje da se iz toga se vidi da je priroda najveći bioterorista.

Izolacija

- Ova institucija strateška je institucija za Hrvatsku, kao i za regiju i Evropu jer mi smo na raskršću istoka i zapada, trgovačkih putova, turizma, izbeglica. Zato nam je potrebna jaka infrastruktura i sprečavanje zaraznih bolesti jer to je preduslov zdrave Evrope - napominje prof. Markotić. Dodaje kako je država to prepoznala i strategija je ušla u Zakon o nacionalnoj sigurnosti.

- Reč je o bolestima koje su blizu i velika su pretnja sigurnosti. Najviše se bojimo smrtonosnih bolesti koje se prenose s čoveka na čoveka, poput ebole - kaže Markotić.

Trenutno u Zaraznoj postoji Odeljenje za izolaciju sa šest mesta, ali može se omogućiti još toliko. Takođe, tu je i laboratorija tri plus stepena sigurnosti.

- Za sada nam je dovoljno, ali moglo bi se pričati na nivou strategije i u tom slučaju trebalo bi da se broj kreveta poveća jer smo mi i kao NATO partner dužni da osiguramo sigurnost, a i u saradnji smo s HV-om - zaključuje Markotić.