Hteo je da je siluje, nije uspeo, a onda je uzeo francuski ključ!

Te večeri 5. januara 2008. godine Kristina Šušnjara, 21-godišnja studentikinja Ekonomskog fakulteta u Splitu, mirna devojka koju su svi poznanici hvalili, poslednji put je viđena živa na Triljskom mostu. 'Stopirala' je prevoz prema Sinju, gde je trebalo da se nađe sa nekoliko prijateljica na piću.

Nikad nije prešla tih desetak kilometara, jednostavno je nestala – iako su roditelji ubrzo alarmirali policiju pa je pokrenuta opsežna potraga, idućih dana se ništa konkretno nije saznalo.

Pronađeno je bačeno telo

Pronađeni su očevici koji su tvrdili kako je ušla u zeleni automobil sa sportskim 'felnama', ali to su bile otprilike sve informacije kojima su istražitelji i rodbina raspolagali. Veliko je pitanje kako bi se ovaj grozomorni slučaj razvijao da se, manje od sedam dana nakon nestanka, nije umešala sudbina. Kao da neko na višem položaju nije želio da ova tragična priča ostane nerazjašnjena...

Sredinom januara zabačenim područjem oko mesta Donji Dolac šetao je meštanina sa svojim psom, koji ga je u jednom trenutku upozorio lavežom na strašni pronalazak – prema rečima svedoka, telo odbačeno u jednoj škrapi na prvu mu je izgledalo kao lutka! Ipak, ubrzo se čovjek uverio da je u pitanju naga devojka pa je otrčao do kamenoloma kako bi alarmirao radnike i pozvao policiju: stvari su se od tog trenutka odvijale munjevito.

Ubica je rekao da je Kristina poginula slučajno!

Otisci prstiju su pokazali da je u pitanju Kristina Šušnjara, jer je lice nesretne devojke bilo neprepoznatljivo od povreda! Odmah je bilo jasno da je u pitanju ubistvo, a istražitelji su ponovno krenuli da tragaju kroz dato područje, ispitujući svaki potencijalni trag pa tako i onu prvu informaciju o zelenom automobilu...

Čini se kako je Luki Pezelju, tada 26-godišnjaku, koji je bio vlasnik takvog vozila, postalo jasno da će policija vrlo brzo doći po njega, a izgleda i da je bio suočen s pritiskom u obitelji – svima je bilo sumnjivo što je automobil dva puta temeljno oprao posljednjih dana.

Tako se predao istražiteljima, priznavši ubojstvo. No, učinio je to značajno umanjujući svoju ulogu. Tvrdio je naime tokom ispitivanja i rekonstrukcije cijelog događaja da je Kristina poginula – slučajno.

Ukrcao je na Triljskom mostu, međutim nije je vozio u smeru Sinja već prema svojoj kući, koja se nalazila tek kilometar-dva od mesta gde je kasnije pronađeno telo. Kazao je devojci da mora otići po novac pa će i on do Sinja, no to se nije svidjelo Kristini, iako je poznavala Pezelja iz viđenja. Zatražila je da joj stane i pusti je iz vozila, pričao je istražiteljima ubojica. To je i napravio, no djevojka je pri izlasku nezgodno pala na prag od automobila, udarivši glavom.

Pokušao je da prikrije zločin

Ostala je nepomična, a njega je uhvatila panika pa je, kad je shvatio da je mrtva, delimično skinuo odjeću i zatim se putem rešio tela, a odeću spalio...

Barem je tako tvrdio inspektorima na početku istrage slučaja. Kasnije je prestao da govori, jer su forenzički dokazi 'ispričali' sasvim drugu priču. Zapravo je stao na usamljeni predio Donjeg Doca pokušavajući da siluje devojku, a kada to nije uspio jer se Kristina žestoko branila, dohvatio je 'francuski' ključ i izudarao je po glavi i telu.

Od siline udaraca devojka je preminula u automobilu. Luka Pezelj je kasnije pokušao sve kako bi prikrio zločin. Uzalud. Osuđen je pravomoćno na 31 godinu zatvora (čime je potvrđena prvostepena presuda, iako su se na nju žalili obrana i tužiteljstvo) zbog teškog ubistva počinjenog na naročito okrutan i krajnje podmukao način i pokušaja silovanja.

Kaznu služi u Lepoglavi, a za koju godinu će imati pravo prvi put zatražiti privremeni otpust.