Pričaju da spaljujemo tela na gomili, odjednom... OVO JE PRAVA ISTINA!

Youtube printscreen

Nakon ispraćaja, kovčeg ide u hladnjaču, a potom kod Miodraga, Foto: Youtube printscreen

Miodrag Jović (52) iz Zagreba radi u krematorijumu i svakog dana "ispraća" mrtve. Posao mu je neverovatno težak i zahtevan...

- Nakon ispraćaja kovčeg s telom pokojnika prevozimo u rashladnu komoru do dana kremacije. Svakog jutra mrtvozornik po poslednji put pregleda pokojnike i daje dopuštenje za kremaciju. Kovčeg se zapečati i ponovo sprema u rashladnu komoru. Moj posao započinje kad primim nalog za kremaciju. Iz rashladne komore preuzimam telo pokojnika i vozim ga do peći – objašnjava Miodrag koji radi za Gradskih groblja već 13 godina. Dugo je radio sahrane, a pre dve godine imao je mogućnost da dođe da radi u krematorijum.

- Ovaj posao je jako stresan i zahtevan jer osim što radite s pokojnicima i imate pijetet prema preminulima, morate da budete baš koncentrisani i da pazite na svaki detalj kako bi se ispoštovala procedura. Najteži deo posla je kad morate da kremirate novorođenče ili neku mladu osobu, a svi smo bili posebno utučeni kad smo nedavno morali da kremiramo kolegu koji je radio tu sa nama. Umro je od srca, a imao je samo 32 godine. Ovo nije posao koji može da radi svako, a moja je obveza svakom pokojniku da omogućim dostojanstven odlazak u skladu s njegovim željama – objašnjava Miodrag za 24sata.hr dodajući kako je njegova želja da ga, jednog dana kad kucne njegov čas, takođe kremiraju.

Youtube printscreen

U svakom trenutku zna sa čijim ostacima radi, Foto: Youtube printscreen

Kako na groblju radi već godinama, privikao se na poslove vezane uz smrt. Ipak, o tome kod kuće na razgovara sa suprugom i dvoje dece.

- Često o poslu razmišljam i kad odem kući. Nađete se u nekom stanju kad razmišljate o tome kako je pokojnik skončao. Inače, ovde se radi u tri smene, a tokom dana kremiramo 30 pokojnika. Pritisak je ogroman jer pokojnici stižu iz cele Hrvatske, a manjim delom i iz Bosne i Hercegovine. Imamo dve peći za kremaciju, a treća nije u funkciji još od 2015. godine. Trenutno je u postupku nabavke. Bilo bi nam lakše kada bismo imali i tu treću peć – zamišljeno govori Miodrag pripremajući kovčeg s pokojnikom za kremaciju.

Kovčeg se stavlja ispred vrata peći na posebna metalna kolica za uvlačenje, jer temperatura u pećima može da dostigne i više od 1.000 stepeni Celzijusovih. Peći su plinske, a trajanje svake kremacije je oko sat i pol.

- Ljudi imaju mnoge zablude u vezi ovog postupka, pa tako već godinama slušamo o tome kako istovremeno kremiramo više pokojnika, kako ih vadimo iz kovčega koje su kupile porodice pa te kovčege koristimo za druge pokojnike i slično. Sve su to gluposti, jer kao što vidite, peć je konstruisana tako da u nju stane samo jedna osoba i ubacujemo je u originalnom kovčegu u kojem je bio ispraćaj – rekao je pokazujući druge kovčege s pokojnicima koji čekaju kremaciju. Zapečaćeni, s radnim nalogom i posebnom metalnom pločicom na kojoj je identifikacijski broj.

- Ta pločica je od metala kog ni ove visoke temperature ne mogu da oštete i kod svake kremacije je obavezna jer služi kao identifikacija pokojnika. Po tom broju pločice znamo sve podatke o pokojniku. Pločica se stavlja na kovčeg i zajedno s njim ulazi u peć – nastavlja Miodrag.

U drugoj prostoriji nalaze se izlazna vrata peći... Tu je kontrolni prozor kroz koji kremator može da proveri kako napreduje kremacija koja se završava čak i u slučaju nestanka plina ili struje jer je spojena na posebne agregate koji se u toj situaciji uključe i omoguće dovršetak postupka. Po završetku kremacije pepeo i kosti pokojnika ostaju u metalnoj posudi.

- Kosti ostaju suve i dehidrirane, pa ih zato nakon kremacije stavljamo u poseban mlin za kosti koji ih pretvara u prah. Sve zajedno traje dvadesetak minuta. Identifikacijska pločica ne ide u mlin jer bi ga slomila, ali je stavljamo na prečku uređaja te tako u svakom trenutku znamo s čijim posmrtim ostacima radimo. Takođe, u mlin stane samo jedna posuda. Po završetku postupka sav pepeo i kosti ulaze u urnu u koju na kraju ubacujemo pločicu te je zapečatimo metalnim poklopcem na kojem je isti taj identifikacioni broj kao i na pločici. Urnu možemo, zavisno od želej porodice, da stavimo u drugu, luksuzniju urnu – kaže Miodrag i dodaje da je time njegov posao završen.