Policajac je rekao pssst, izvukao pištolj i uperio ga u moju devojčicu...

"Uzeli su mi dete iz naručja, bacili na tlo i rekli joj da zaćuti. Policajac je stavio prst preko svojih usta, izvukao pištolj i uperio ga u moje dete (8). Hteo je da prestane da plače", pričala Sabiha (34) iz Iraka koja boravi u Đačkom domu Borići u Bihaću.

Ruševna, oronula, devastirana zgrada bez krova i prozora privremeni je dom desetinama porodica s Bliskog istoka i severne Afrike. Najmlađe dete ima oko dve godine.

- Tu sam sa suprugom i četvoro dece, dva sina i dve ćerke. U BiH smo tri meseca. Želimo u Italiju jer su nam tamo svi - govori ova mlada majka. Tvrdi da je porodica 6. jula pokušala da pređe granicu s Hrvatskom. Uhvatila ih je hrvatska policija.

Priča koju je ispričala zvuči neverojatno, ali Sabiha nije jedina koja se žali na postupanje hrvatske policije. Više migranata s kojima su tamošnji novinari razgovarali uveravalo ih je da su policajci znali da budu nasilni. Tvrde da su im uzeli evre i onesposobili im mobilne telefone.

- Ispričaj ljudima kako je to izgledalo - kazala je Sabiha kovrdžavoj devojčici.

- Šššššš - prošaptala je devojčica stavljajući prst na usta.

Potom je bez reči ispružila ruku, kao da drži pištolj i prst usmerila prema majci.

Iz MUP-a odgovaraju kako policija obavljajući nadzor i zaštitu državne granice Hrvatske nije zabeležila gore opisane incidente. Kažu za 24sata.hr kako je izjave migranata potrebno sagledati u kontekstu situacije u kojoj se nalaze, a to je da na svom putu nailaze na hrvatsku granicu koja se štiti i nadzire. Negiraju da migrante vraćaju na “zelenu granicu”.

Ljudi u Hrvatskoj su dobri, za policiju ne znam. Neki su dobri, neki ne. Nisu svi loši, jedan koji me uhvatio bio je jako dobar, kaže dečak.

U trpezariju đačkog doma je ušao s četvoricom prijatelja. Svi su iz Avganistana i imaju od deset do trinaest godina. Putuju s roditeljima, sestrama, braćom... Jedan govori da su već pet puta pokušali da pređu hrvatsku granicu.

- Policija mi je slomila mobilni. Izvadili su memorijsku i SIM karticu i uništili ulaz za punjač - priča pokazujući telefon. Ipak, bez obzira na sve ne odustaje od ideje da pređe granicu.

- Možda odem danas, možda sutra. Putujem u Finsku, tamo mi je sestra - govori plavooki dečak svetlosmeđe kose. Iz Avganistana je otišao pre četiri godine. Išli su preko Irana, Turske, Grčke, Makedonije, Albanije do Srbije. Kaže da su došli kamionom. Kad su ih ulovili na granici, odveli su ih u stanicu u neki hrvatski grad, fotografisali i uzeli podatke pa ih vratili. Pričaju da su do granice četiri dana hodali kroz “džunglu”.

Dečaci kažu da u Hrvatskoj za njih nema škole, da su u školu išli u Srbiji, a potom će tek kada dođu u Nemačku. Svi dečaci kažu da su propričali srpski.

U domu je i Naematulah (26) iz Avganistana. Na putu je dve godine, a godinu dana proveo je u Srbiji.

- Probao sam iz Srbije da uđem u Hrvatsku, Rumuniju i Mađarsku, ali nisam imao šanse. Ovde samo preživljavamo. To nije život - kaže mladić i priča da u Bihaću nema puno njegovih zemljaka, možda 60-ak. Porodica mu je ostala u Avganistanu, a on bi da ode u Francusku.

- Pobegao sam od rata. Amerikanci su pucali po nama iz vazduha, a talibani i drugi su pokušavali da nas ubiju sa zemlje. To je pravi pakao. Radio sam kao prevodilac za američke snage. Kad je posao bio gotov, ostavili su nas na cedilu - ogorčen je mladić koji je na iransko-turskoj granici upucan dva puta.

- Bio sam u zadnjem delu auta i spavao. Iranci su otvorili vatru i pogodili me u nogu i leđa, ali prošao sam granicu i došao do Istanbula, u kojem sam se mesecima oporavljao. Tamo je bilo puno Avganistanaca pa i jedan prijatelj koji se brinuo za moje rane - kaže Naematulah. U Hrvatsku je pokušao da uđe čak jedanaest puta. Nije mu jasno zašto ga ne puste, kad ionako ne planira da ostane.