On je najviši Hrvat, a ne može ni da sedi ni da stoji

Bolest ga je prikovala za krevet, koji njegovo telo dok leži u celosti zauzima dok su mu noge postavljene na plastičnu stoličicu u produžetku...

Već godinu dana veliki Jere ni uz tuđu pomoć ne može da sedne, a kamoli da stane na noge.

- Imam glavobolje i u grudima me steže. Bole me ruke i noge, na leđima su mi rane... Ubija me ovo ležanje - s velikom teškoćom o svom stanju priča Jere Lakoš.

Njegova majka Marija (75) i otac Maksim (77), iako i sami teško bolesni i jedva pokretni, jedina su mu pomoć.

- Sve je počelo naglo, pre godinu dana. Po izlasku iz kupatila Jere je, držeći se za vrata, zavapio: ‘Tata, padam’. Preplašen, spustio sam ga na zemlju. Majka mu je donela jastuke s kauča, a ja sam zvao Hitnu pomoć. Brzo su došli, videli da je stanje kritično i rekli da mora u bolnicu. Ali, ništa nisu mogli, jer Jere nije stao na nosila. Imao je više od 130 kilograma. Došli su vatrogasci i ukrcali ga u kola Hitne pomoći. Tad su rekli da je ostao bez kiseonika. Zašto se to dogodilo, ne znaju, kao što ne znaju ni da li može da se oporavi - kaže Jerin otac Maksim.

Jere je odveden u bolnicu u Šibeniku, u kojoj su ga selili s odeljenja na odeljenje, da bi ga posle mesec dana preselili u Knin. Potom su ga dovezli kući nepokretnog, da brigu o njemu vode majka sa slomljenim kukom i nizom drugih bolesti i otac koji je zbog sinovljevog dolaska morao da odloži hitnu operaciju. Tražili su za sina pomoć na sve strane i bili odbijeni.

Go i bos trpeo buru i hladnoću

- Kad je bio mladić, bio mu je problem da nađe odeću i obuću. Tražili smo i molili na sve strane. Danas ne možemo za njega da nađemo krevet - kaže majka Marija.

Nisu im pomogli ni u ministarstvu.

- Odslužio je vojni rok JNA u Sloveniji te je 1993. godine pozvan u rat. Služio je na prvoj liniji, na Moseću kraj Drniša, u prekratkoj i premaloj odeći. Čizme za njega nisu imali, a patike koje smo mu kupovali pocepale su se na oštrom kamenju za samo mesec dana - kaže Maksim.

Go, bos i stalno mokar trpeo je buru i hladnoću. Kad se vratio iz rata, počeo je da se krije u kući. Na njega je sve to ostavilo teške posledice, ali eto, ni on ni mi nismo znali da se izborimo ni za nekakvu pomoć ili penziju, rekao je žalosno Jerin otac.