ZABRINJAVA GOVOR MRŽNJE U HRVATSKOJ Na meti LGBT osobe, Romi, izbeglice, Srbi

Govor mržnje i dalje je prisutan u hrvatskom javnom prostoru, pogotovo na internetu, a meta su najčešće LGBT osobe, izbeglice, Srbi i Romi, a i dalje zabrinjava nedostatak adekvatnog i sveobuhvatnog odgovora na prisutnost govora mržnje, navodi se u izveštaju o ljudskim pravima prošle godine u Hrvatskoj.

LGBT parada prajd
LGBT parada prajd , Foto: Profimedia

Istraživanje je sprovela Kuća ljudskih prava Zagreb "Ljudska prava u Hrvatskoj: pregled stanja za 2020. godinu", koji daje uvid u kršenja, probleme i izazove u području zaštite i promicanja ljudskih prava u Hrvatskoj.

Kao eklatantan primer apostrofiraju "zabrinjavajuću odluku Visokog prekršajnog suda iz junu 2020. godine, prema kojoj se izvikivanje ustaškog pozdrava ''Za dom spremni'' prilikom izvođenja pesme ''Bojna Čavoglave'' Marka Perkovića Tompsona", ne može podvesti pod zakonski opis prekršaja iz Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira.

- Okolnost da je sporni pozdrav deo autorske pesme ne menja činjenicu da je reč o ustaškom pozdravu koji simbolizuje zločinačku naci-fašističku ideologiju i protivan je Ustavu, koji zabranjuje svako pozivanje ili podsticanje na nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili bilo koji oblik nesnošljivosti", navodi se, između ostalog, u izveštaju o pomenutom istraživanju.

- Svedoci smo povišenih tenzija i nacionalnih sukoba proteklih godina u gradu Vukovaru. Ljudi veoma često ne vode računa o težini izgovorene reči u javnom prostoru. Istina je da je politika u Vukovaru definitivno skrenula u desno što se vidi po velikom broju medjunacionalnih incidenata. Osuđujemo svaki vid nasilja i diskriminacije i trudićemo se da vratimo toleranciju i razumjevanje u naš grad i zato je važno da izadjemo u najvećem mogućem broju na predstojeće lokalne izbore - rekao je Srđan Kolar.

Pripadnici romske nacionalne manjine i dalje se, navodi se, suočavaju sa brojnim preprekama u ostvarivanju svojih prava, posebno u zapošljavanju, pristupu uslugama i pravu na adekvatan životni standard, a nastavlja da zabrinjava i još uvek prisutna segregacija Roma u obrazovnom sistemu.

- Mnogi Srbi povratnici žive u nerazvijenim ruralnim krajevima, saobraćajno izolovanim i u lošim životnim uslovima i još uvek nisu u mogućnosti da ostvare svoja imovinska prava, a njihova je imovina i dalje izložena uzurpaciji i devastaciji - navodi se takođe.

Ukazuje se da deca i mladi ne uče dovoljno o ljudskim pravima, jednakosti i solidarnosti, s obzirom na to da se građansko obrazovanje sprovodi kao jedna od šest međupredmetnih tema u osnovnim i srednjim školama.

- Takvim sprovođenjem građanskog obrazovanje se ne obezbeđuje dovoljno vremena u nastavnom programu za kvalitetan razvoj građanske kompetencije učenika - upozoravaju iz Kuće ljudskih prava, preneo je zagrebački Jutarnji list.

Ukazuje se da je prošla godina u svetu i Hrvatskoj bila godina kriza i ograničavanja ljudskih prava bez presedana, kakvima demokratska društva nisu svedočila još od vremena Drugog svetskog rata.

Ograničavanje kretanja, zabrane javnih okupljanja, obustava rada trgovina, ugostiteljskih objekata, kao i ograničavanje društvenih, ekonomskih i sportskih aktivnosti, obvezne samoizolacije i izolacije, nošenje maski i svođenje društvenih kontakata na minimum, te druge restriktivne mere, promenile su svakodnevne živote ljudi i primorale društvo i državu na krizno funkcioniranje.

- U najkraćem, situacija nije dobra jer Hrvatska već pet godina nema definisanu javnu politiku u području stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Učešće građana u procesu donošenja odluka i dalje je relativno slabo, a poseban problem predstavlja pravosuđe - navodi se u Izveštaju.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi