"Milo zna gde su zakopana tela, vreme je da ode..."

Roberts je bio ambasador Velike Britanije u Jugoslaviji, Irskoj i Italiji, a od 2006. do 2017. je bio predsednik oksfordskog Triniti koledža.

Roberts u članku podseća da je Đukanović na vlasti već 30 godina zahvaljujući između ostalog i putinovskoj metodi menjanja pozicija od premijera do predsjednika. “Sa 59 godina, mogao bi da “gura” još deceniju ili dve i obori rekorde koje su postavili afrički despoti. Ili se bar tako činilo doskoro”, dodaje Roberts.

Diplomata ukazuje da se čini da je ovih dana olabavila Đukanovićeva kontrola i podseća da je 10 hiljada ljudi preplavilo Podgoricu i zatražilo njegovu ostavku, a da je ista poruka stigla i sa debate u parlamentu.

“Nevolja je počela kada se Milo razišao sa poznatim crnogorskim biznismenom Duškom Kneževićem”, konstatuje Roberts dodajući da se radi o čoveku koji je poslednjih 25 godina bio uključen u najintimnije poslove vlade i zna figurativno, ako ne bukvalno, “gde su zakopana tela”.

U tekstu se podseća da je Knežević pokrenuo kampanju iz Londona i otkrio niz koruptivnih skandala vezanih za Đukanovića i njegovu familiju, te najviše nivoe vladajuće klase u Crnoj Gori, a akcenat se stavlja na čuveni snimak gde Slavoljub Stijepović uzima novac od Duška Kneževića i na optužbe koje je Đukanović demantovao da je vlasnik “oligarho-kičaste vile od 10 miliona dolara”.

Roberts smatra da bi serija neprijatnih otkrića mogla da utiče i da članovi Đukanovićeve Demokratske partije socijalista, koji smatraju da je vreme za promenu liderstva, razmišljaju o udruživanju sa opozicijom i pritisku da se povuče.

Diplomata je opisao da je njegov prvi susret sa Đukanovićem bio sredinom 90-ih, dok je bio ambasador u Beogradu i da se seća da je London izvijestio da je drugačiji od ostalih jugoslovenskih lidera.

“Bio je iz različite generacije od onih poput Slobodana Miloševića. Doživljavao sam ga kao umerenijeg, razumnijeg i vrlo zainteresovanog da stavi interese Crne Gore na prvo mesto. Ovo je neko sa kim bi trebalo da radimo, rekao sam Londonu”, opisuje Roberts.

Ističe da je Đukanović godinama delovao da je ispunio očekivanja - odrekao se Miloševića i politike iz Beograda i osigurao da Crna Gora bude umnogome pošteđena bombardovanja, pokazao ličnu hrabrost vodeći državu do nezavisnosti, a onda i do članstva u NATO, uprkos neprijateljskom stavu iz Moskve.

Diplomata, ipak, nema dilemu i poručuje: “I pored svih kvaliteta i dostignuća, Đukanović sada pripada prošlosti”.

Roberts navodi da Đukanović povezuje Crnu Goru sa erom Franja Tuđmana i Miloševića, britanskog premijera Džona Mejdžora, ruskog predsjednika Borisa Jeljcina i američkog predsednika Bila Klintona, sa komunističkom Jugoslavijom, ratovima u Bosni, Hrvatskoj i Kosovu, te optužbama za šverc cigareta i droge.

“Epoha balkanske politike u kojoj je njegova karijera stvorena je bila epoha snažnih ljudi, netransparentnosti, zaobilaženja pravila i nedostatka odgovornosti. Ako Crna Gora želi da postane punopravna članica Evropske unije, trebaće joj drugačiji tip lidera i drugačija politička kultura”, poručuje Roberts.

On podseća da Crnu Goru čeka dug put u borbi protiv kriminala i razvoja kulture transparentnosti i odgovornosti i da je za to potreban lider koji može da predvodi u tim stvarima, a ne onaj čiji je integritet doveden u pitanje.

Roberts smatra da Crna Gora ima te lidere i navodi primer premijera Duška Markovića koga opisuje kao mirnu i efektnu figuru na čelu Vlade i njegovog prethodnika Igora Lukšića, “sjajnu zvezdu sledeće generacije”.

Upućuje i na primer Severne Makedonije u kojoj je promena režima vodila transformaciji imidža zemlje i pomogla procesu pristupa Evropskoj uniji. Roberts hvali Zorana Zaeva koji je popravio odnose sa albanskom zajednicom i rešio pitanje imena sa Grčkom, te tako ubrzao put ka NATO i EU.

“Crna Gora treba da se postavi da bi imala sličan uspeh. Sad je pravo vreme da se kaže hvala i zbogom - Milu Đukanoviću”, zaključuje Roberts.