Marko je na terasi zatekao mrtvu mačku, okrenuo jedan broj telefona i tu počinje njegov pakao!
Pogledom iz spavaće sobe prema terasi u prizemlju manje stambene zgrade otkrio je nešto neobično.
Alo!/ Rajko Ristić
Postoje lakše i teže rešivi problemi, a postoje i oni koji su naprosto bizarni. Upravo na jedan takav naišao je 32-godišnjak Marko M. iz Zagreba kada se prošlog petka spremao za posao. Pogledom iz spavaće sobe prema terasi u prizemlju manje stambene zgrade otkrio je nešto neobično.
- Inače su kvartovske mačke znale da dođu ovde da prespavaju, a ja bih ih terao jer i sam imam mačke koje se nisu baš najbolje slagale s njima. No, bio mi je neobičan položaj u kojem je mačak spavao, licem okrenut prema dole na hrpi kutija naslaganih na balkonu. Kada sam izišao na terasu shvatio sam da ne spava, već da je mrtav - prepričava ovaj čovek.
Pročitajte još:
Kako mrtva mačka na terasi ipak nije razumno opravdanje za izostanak s posla, muškarac je telo ostavio na balkonu i otišao u grad, ali je na poslu krenuo da se raspituje među nadležnim službama šta da učini. I tu je otkrio neverovatan apsurd.
Na službenim stranicama Grada Zagreba navedena su dva broja, jedan fiksnog, a drugi mobilnog telefona, na koja bi trebalo da se javlja Higijeničarska služba. Ipak, njihov mobilni telefon je konstantno isključen, a fiksni broj pozivaoca izbacuje pre prvog zvona.
Marko je zato krenuo dalje da traži, nazivao različite brojeve, te došao do saznanja da poslove uklanjanja životinjskih lešina sa javnih površina u Zagrebu obavlja firma iz, ni manje ni više, Hrvatskog Zagorja.
Do 2017. taj posao obavljala je Veterinarska stanica Grada Zagreba, no neugodan posao uklanjanja strvina tada je dat Veterinarskoj stanici Zlatar Bistrica. Reč je o gradu koji je čak 58 kilometara udaljen od Zagreba. Ipak, čovek je nazvao i njihov broj, a ljubazni radnik brzo ga je uputio.
- Dakle, nema nikakve veze da li je to vaša ili nečija tuđa mačka, s obzirom da se nalazi na vašem balkonu radi se o privatnom posedu. Da je na putu, odnosno javnoj površini, onda bi odvoženje bilo besplatno. No, kada je privatni posed u pitanju, naplaćujemo dolazak po kilometraži. U vašem slučaju to bi iznosilo oko 300 kuna (skoro 5.000 dinara) - rekao mu je glas sa druge strane.
Pročitajte i ovo:
- Bilo mi je apsolutno neverovatno da moram da platim 300 kuna za nečiju mačku koja je došla da umre u moje dvorište. Kako sam ja kriv za to? A po zakonu lešinu ne smem da bacim u kontejner, niti zakopam, zbog straha od zaraze. Iskreno, i mene je strah radi mojih mačaka, nije mi baš svejedno jer ko zna od kakve je bolesti taj mačak uginuo i može li se preneti mojim macama. Zato sam nazvao službe, kako propisuje zakon. No, sada ću morati da platim - kaže.
Potom je nazvao nekoliko veterinarskih ambulanti, pa dobio jedan, sasvim praktičan savet koji samo dokazuje svu apsurdnost ovog slučaja.
- Da, odvoženje vam se naplaćuje ako je strvina pronađena na privatnom posedu. Ali možete mačku jednostavno odgurati par metara na put i onda neka neko drugi, naprimer supruga, nazove istu službu i kaže da je lešina pronađena na javnoj površini - glasio je savet. Problem rešen, ali apsurd ostaje.