Makron ponizio Sarajevo, cela Bosna i Hercegovina na nogama!

Turski dnevni list Daily Sabah objavio je tekst profesora na sarajevskom Fakultetu političkih nauka Hamze Karčića na engleskom jeziku, a nazvan je Emmanuel Macron's EU veto set to leave Balkan Muslims out (Veto Emmanuela Macrona znači napuštanje muslimana na Balkanu).

Članak profesora Karčića prenosimo u celini:

Kao asistent profesoru u Sarajevu, pregledao sam veliki broj master radova o bosanskohercegovačkom putu u evropske integracije. Dok su studenti ukazivali na prednosti i izazove članstva BiH, teško se mogu setiti onih koji su dovodili u pitanje spremnost EU da uradi svoj deo posla. "Ne" Emanuela Makrona od pre dve sedmice je upravo to značilo. Odbijanje početka pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom je izazvalo veliko razočarenje u celoj regiji. Francuski veto simbolizuje ono što ne bi trebao biti put ka EU.

Makronov veto sadrži tri poruke.

Prva jeste da formalni razlozi veta nisu uverljivi. Pitanje institucionalnih reformi u EU nije novo i nije bilo pretnja za početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije ili Albanije. Institucionalna prilagođavanja su izvršena u cilju da bi se EU prilagodila proširenjima iz 2004. i 2007. godine. Članstvo Hrvatske iz 2013. i početak pregovora sa Crnom Gorom 2012. i Srbijom 2014. nisu bili suočeni sa vetom pravdanim nejasnim tvrdnjama o institucionalnoj reformi EU.

 

Druga poruka Makronovog veta je da se proevropske reforme ne isplate. Dominantni narativ od samita u Solunu iz 2003. je bio da Zapadni Balkan može računati na članstvo pod uslovom da ispune zadane kriterijume. Prošlog leta je Makedonija rešila 27-godišnji spor sa Grčkom promenivši svoje ime u cilju da postane članicom NATO-a i EU.

Onemogućavanjem da Severna Makedonija počne sa pregovorima, Makron je onemogućio da EU ispuni svoje obećanje. Ostatak regiona će biti manje podstaknut da provodi reforme. Kako bude odmicalo vreme procesa integracija u EU, meka moć EU na Zapadnom Balkanu se smanjuje. Gubi se zamah u pregovorima između Srbije i Kosova, te u provođenju reformi u BiH. U Ukrajini i Gruziji meka moć EU je počela da slabi. Očekivano, završava se doba propovedanja evrokrata domaćim političarima o evropskim standardima.

Treća poruka, u gotovo svim analizama je izostalo to da Makronov veto znači napuštanje muslimana na Balkanu. Da su počeli pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, put ka članstvu bi trajao deset godina. Sada kada su blokirani, to vreme je produženo.

Bosna i Hercegovina i Kosovo još više zaostaju. To zapravo znači da će se zemlje jugoistočne Evrope u kojima živi veliki broj muslimana još zadržati na ovom putu. Konkretnije rečeno, veto onemogućava članstvo država u kojima muslimani imaju značajniju političku moć.

 

Setio sam se dva primera za prethodno navedeno. Pristupanje zemalja srednje i istočne Evrope je proteklo bez veta, dok je EU nastavila da postavlja nove kriterijume Turskoj.

Kiparski Turci su 2004. godine podržali Ananov plan da se Kipar ujedini prije pristupanja EU. Oni su od tada u izolaciji dok EU ne preduzima ništa da im se ukinu ograničenja.

Veto za Severnu Makedoniju i Albaniju će imati direktne posledice po Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. Ova odluka je usledila u trenutku kampanje protiv bosanskohercegovačkih muslimana, koja traje poslednjih nekoliko godina. Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović je preuzela vodeću ulogu u cilju da ocrni sliku o Bošnjacima, što je postalo nasleđe njenog mandata. Prošli mesec, Nobelova nagrada za književnost je dodeljena Austrijancu i negatoru genocida u Bosni i Hercegovini Peteru Handkeu. Institucionalno priznanje za apologetu Slobodana Miloševića je nešto neviđeno u radu Švedske Akademije.

Nakon veta, Makronov intervju za The Economist od 9. novembra je izazvao još više besa u Bosni i Hercegovini. Tvrdnja da je Bosna i Hercegovina "tempirana bomba... koja se suočava sa problemom povratka džihadista" je izazvala veliki broj osuda. Portparol Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Muhamed Jusić je poručio da je "oko 300 bosanskohercegovačkih državljana, uglavnom žena i dece, otišlo na ratišta u Siriji i i Iraku, u poređenju sa više od 1.900 francuskih državljana".

Makronov veto zasnovan na sumnjivim osnovama uništava prednost koju je Evropska unija imala na Zapadnom Balkanu i šire. Umesto unapređenja mira na Balkanu, odluka francuskog predsednika izaziva neizvesnost i nesigurnost. Njegova naknadna objašnjenja su samo stvorila još veću štetu. Makronovo "ne" je naštetilo trenutku u kojem je postojao osećaj perspektive za Zapadni Balkan, zaključuje profesor Hamza Karčić u članku za turski dnevni list Daily Sabah.

Bonus video