Lekarima koji se bore sa epidemijom moraju da smanje plate!

Može li se dogoditi da zdravstveni radnici koji rade sa kovid pacijentima, a posebno oni koji su došli da pomognu u kovid bolnicu KB Dubrava i u druge slične ustanove u Hrvatskoj, dobiju manju platu za protekli mesec nego za mesec ranije kad su radili svoj redovni posao u matičnim bolnicama?

Mogu li oni koji u svojim bolnicama rade s kovid pacijentima ostati bez tog istog dodatka od 28 posto na osnovnu platu na uslove rada jer koronavirusa do sada nije bilo? Odgovor na oba pitanja je potvrdan: sve je to moguće ako se ništa ne promeni u načinu isplata plata, jer Ministarstvo zdravstva još uvek nije dalo nikakvo uputstvo direktorima bolnica o tome ko ima pravo i na koliki dodatak dok traje kovid kriza. Istina, početkom prošlog meseca v.d. direktora KB-a Dubrava Ivica Lukšić odlučio je da oni koji rade u PRIC-u imaju pravo na dodatak na uslove rada od 28 posto, ali to još uvek nije rešilo problem.

Da li poštujete mere protiv korone?

Naime, u PRIC-u KB-a Dubrava se ne dežura, satnica je tek redovna plata uz dodatak od 28 posto na uslove rada jer se radi dnevno po principu 4 sata rada, 4 sata odmora pa onda opet povratak u bolnicu na 4 sata. Drugim rečima, kako god se računalo imaće manju platu nego u mesecu u kojem su radili u matičnoj bolnici za najmanje 20 posto.

Najbolje se to može videti na konkretnom, grubom proračunu. Ako neki specijalista koji je došao da radi u kovid bolnicu ima osnovnu platu 10.000 kuna, a radi u jedinici intenzivne nege, na tu će platu dobiti dogovorenih 28 posto više. Plata će mu ugrubo iznositi 12.800 kuna, i tu priča završava jer taj lekar nema dežurstava, prekovremenih... U svojoj bi bolnici imao takođe osnovnu platu 10.000 kuna, zatim 19 posto dodatka na uslove rada koje imaju gotovo svi, dežurao bi tri ili četiri puta i njegova bi plata bila oko 16.000 kuna!? Malo manji dodatak, ali ukupno primanje veće 20 posto.

Nezdravstveno osoblje
I ne samo da nije rešen problem onih koji rade u drugim bolnicama da bi lečili kovid pacijente, nego isti problem nije rešen ni za zaposlene koji u svojim matičnim bolnicama rade direktno sa kovid pacijentima, kao i za nezdravstveno osoblje koje učestvuje u procesu dijagnostike i lečenja pacijenata s koronavirusom, jer se ne zna koji im dodatak na platu pripada temeljem Kolektivnog ugovora. Na te je nelogičnosti ministra juče upozorio i UPUZ (Udruga poslodavaca u zdravstvu).

"Nejasno je imaju li zaposleni koji rade u navedenim uslovima pravo na uvećanje osnovne plate za posebne uslove rada u istom postotku kao i pre epidemije covida-19 od 28 posto (rad u jedinici intenzivnog lečenja te objedinjenom hitnom bolničkom prijemu ili temeljem neke druge osnove), imaju li pravo na uvećanje od 23 posto (rad u dijagnostici i lečenju pacijenata za koje je potreban 3. i 4. stepen biozaštite), ili imaju pravo na neki drugi dodatak, odnosno neki od navedenih dodataka ali temeljem druge osnove", pitali su ministra iz UPUZ-a, ali odgovora za sad nema.

Slično pitanje postavio mu je ovih dana i Jutarnji list, ali zasad nismo dobili objašnjenje kako se dogodilo da još uvek nema jasnih uputstava o tome ko, kad i zašto ima pravo na neki dodatak. Ministar Vili Beroš jučer je na Vladi najavio 'odluku o platama do kraja nedelje', ali bez ikakvih pojedinosti, premda su neke zdravstvene ustanove već isplatile plate za novembar s dodatkom od 28 posto i tako moguće 'prekršile propise jer ne mogu biti nepravedni prema svojim zaposlenima' zbog 'nejasne primene Kolektivnog ugovora'.

Četiri dežurstva
Neki rešavaju problem i tako da njihovi zaposleni rade 15 dana u kovid bolnici, a 15 u svojoj ne bi li dodali četiri dežurstva i dobili platu barem jednaku onoj koju su primili prošli mesec. S obzirom na to da se plate i onima koji su na privremenom radu u drugoj ustanovi obračunavaju u njihovoj matičnoj bolnici, deo je direktora odlučio da tim zaposlenima plata ne sme biti manja od one koju su dobili u svojoj bolnici mesec dana ranije.

Bilo je vremena da Ministarstvo reši ovaj očiti problem još tokom korona zatišja, i odredi koji će se dodatak uključivati u primanja na osnovu onog što je kao novu obvezu nametnuo covid-19.

RAD S KORONOM NAJOPASNIJE RADNO MESTO
Po običaju, Hrvatska je zemlja apsurda i tamo gde ga objektivno ne bi trebalo biti. Naime, 28 posto dodatka na platu prema kolektivnom ugovoru dobija lekar specijalista koji leči pacijente obolele od TBC-a, premda se radi o bolesti za koju postoji vakcina pa je i mogućnost zaraze zanemariva.

Naravno, kovida nije bilo kad se radila ta podela, ali u ovoj situaciji se trebao rešiti status onih koji rade s pacijentima obolelim od koronavirusa jer je to u ovom trenutku sigurno najopasnije radno mesto za lekare, pogotovo one koji leče najteže slučajeve.