"Imam platu koju NE MOGU DA POTROŠIM" Otišao je u Nemačku i promenio posao, a sad otkriva šta je KLJUČ USPEHA

 

Tomić je diplomirao na Tehničkom fakultetu u Rijeci nakon čega je kratko vreme radio u struci, a potom je otvorio mali biznis. Bio je vlasnik kioska u Prvomajskoj ulici, ali je nakon dvadesetak godina odlučio da pokuša da se vrati onome za šta se školovao.

 

- Da se pitaju moje studentske kolege, sada ljudi na vodećim pozicijama u Puli i Istri, ja ne bih mogao da zaradim ni za burek, ali budući da se sada pitaju Nemci, imam mesečni prihod koji ne mogu da potrošim. Jer, realno, ne treba ti 100 pari cipela mesečno. Sad sam Puljanin s berlinskom adresom - rekao je Tomić.

Otkrio je kakve je sve odgovore dobio od kolega s faksa s kojima je pet godina ručao i večerao u studentskoj menzi, koje je prve upitao šta misle da li bi mogao da se vrati u struku.

 

"Ma neee, neee", "Mislim da ne bi mogao. Puno je to vremena, jako puno. Pa moja deca već studiraju", "Ne bi mogao", "A, gle, Deane, budimo realni, prešao si 50. godinu života, shvati", "Ko, ti? Hahahaha… Ma, šta je tebi? Pa koliko si radio u struci, godinu dana, a imaš 20 godina pauze, ma daj, molim te, zaboravi na tu ideju, nemoj više nikad o tome da razmišljaš", "Čuj, svi mi znamo da si bio odličan student, ali - tebe je vreme pregazilo. Tehnika je otišla jako daleko od onog vremena kada si ti studirao. To moraš da shvatiš i prihvatiš. Tada će ti biti lakše" i "Deane, to što si bio nabubao na faksu ti je izlapilo i nemaš ništa od toga što si studirao. Uzalud si vreme potrošio" - bili su odgovori koje je dobio od bivših kolega i prijatelja.