Hrvatska predsednica tvrdi da je predvidela 11.septembar, a to joj nije ono najgore čime je šokirala Amerikance! (VIDEO)

Izjava o gvozdenoj zavesi, koju je Kolinda više puta koristila u svojim nastupima u inostranstvu i za strane medije, zasenila je ostatak Kolindinog 26-minutnog govora iz Vašingtona, koji je pun bisera. Napokon, i sama predsednica požalila se što su se hrvatski mediji usredsredili na izjavu, jer je u njenom govoru "bilo toliko smislenih poruka".

Indeks je stoga odlučio da pažljivo sasluša ceo 26-minutni govor i pokušao da nađe one „sadržajne poruke“ koje predsednica hvali. Iako nije retkost u politici da predsednici pišu govore profesionalaci koji rade za nju, Kolinda se hvalila da je napisala sopstveni govor, što znači da je sve što je rečeno zaista direktan proizvod njenog uma.

Kolinda je svoj govor započela neuspešnom šalom o tome da joj je otac ostavio zemlju na kojoj će joj „trebati kuća“, govoreći: „Ja sam žena, sredite to.“ Sem Kolinde malo ko se u publici nasmejao.

Nakon toga, Kolinda je izjavila da će se „ponovo vratiti u SAD u januaru“, što je takođe tajanstveno jer bi trebalo da sledi drugi krug predsedničkih izbora.

U drugoj minuti Kolindinog govora stigla je i sada poznata izjava o predsednici koja je bila "devojčica rođena na pogrešnoj strani gvozdene zavese", ali je Kolinda nakon toga progovorila još 24 minuta u kojima je definitivno nadmašila sve. Dodala je da je, kada je bila devojčica, sanjala o mestima na kojima „možete da govorite ono u šta verujete bez straha od progona“, smatrajući da u Hrvatskoj danas ljudi hapse policiju ako viču ili nose majicu „HDZ lopovi“. Može se zaključiti da Republika Hrvatska, čiji je predsjednik Kolinda, nije zemlja o kojoj je djevojčica Kolinda sanjala.

Značajno je da je Kolinda, zahvaljujući svojoj Hrvatskoj, istu opisala kao zemlju koja "nije velika ili ima puno stanovništva", ali "ima veliko srce". U svojim javnim nastupima u Hrvatskoj Kolinda je više puta rekla da ne podnosi kada Hrvatsku opisuju kao "malu zemlju", a u svom govoru u Vašngtonu je to učinila upravo rekavši da Hrvatska "nije velika". Ona je takođe pohvalila Hrvatsku kao zemlju koja je "uspešan primjer složenog procesa tranzicije", s čime se mnogi hrvatski građani, posebno oni koji su prešli u Irsku i Nemačku tokom ovog "uspešnog procesa tranzicije", verojatno ne bi složili.

Kolinda se tada pohvalila da je skoro predvidela napad na njujorški svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. u svojoj prijavi za Fulbrajt stipendiju. Ona je opisala kako je održavala tešku trudnoću u bolnici dok je ispunjavala papire za konkurs za stipendiju i da je suprugu Jakovu diktirala tezu o „asimetričnim pretnjama“. On joj je rekao da se njena tema pokazala kao "naučna fantastika", ali pet meseci kasnije dogodio se napad na njujorške kule, što je potvrdilo Kolindinu viziju. "Nažalost, moja teza je postala stvarnost", rekla je Kolinda. Čitava priča potpuno je bizarna, posebno tačka u kojoj je Jakov Kitarović tezu svoje žene smatrao preteranom.

Bila je priča o tome kako je Kolinda išla u srednju školu u američkom Los Alamosu („jedno od najlepših perioda mog života“) i da se brinula da će ljudi imati predrasude tamo, ali oni ih nemaju. Kolinda je tada zaključila da zapravo ima predrasude i naučila je da njen um treba biti otvoren. Ali sudeći po onome što obično govori o Jugoslaviji, Kolindu je trebalo pozdraviti sumnjom u SAD, kao da dolazi iz SSSR-a, tako da je ovaj deo govora otkrio da joj je dovoljno da predsednik pusti da govori, pa bi odbaci sebe.

U osmom minutu govora Kolinda se prebacila na situaciju u svetu kojoj su potrebne „liderstvo i vizija“, a zatim je ponudila svoju viziju liderstva zasnovanu na „tri C“, tj. „Verodostojnosti, doslednosti, hrabrosti“. U tom trenutku, ceo govor je pao u potpuni apsurd, imajući u vidu da je čak i manje upućen u predsednički mandat Kolinde znao da se to ne može opisati u ove tri reči. Možda je najbolji primer doslednosti u nastupu Kolinde Grabar-Kitarović njen stav o ustaškom pozdravu ZDS koja ga je tokom mandata proglasila prvim „starim hrvatskim pozdravom“ i pitala se zašto je to nekome problematično, potom ga proglasila ustaškim pozdravom i neprihvatljivim, a ovog leta vratila se na prvobitni stav dodajući da je ZDS važan pozdrav Domovinskog rata

Kolinda je takođe naglasila da kao predsednica stalno pokazuje empatiju prema građanima, da je to veoma važno i da "nije populizam". Napomenula je da je populizam opasan i da podstiče "uspon opasnih ideologija". Dodala je da su "informisani i samouvereni građani" ključni za demokratiju, što je u direktnoj suprotnosti sa stvarnošću njene političke karijere u Hrvatskoj. Konkretno, brojne studije su pokazale da su Kolindini glasači najmanje obrazovani i informisani, da su „glasači sa niskim informacijama“, odnosno glasači niskog nivoa. Drugim rečima, ono što je Kolinda pohvalila i istakla u svom govoru u Vašingtonu kao ključno za demokratiju je suprotno od uslova njenog biračkog tela. Nije propustila da ponudi zrno mudrosti poput „oblikovanjem danas stvaramo sutra“.

Naglasila je važnost NATO-a tokom kojeg je dala izjave koje bi se lako mogle protumačiti kao kritika politike američkog predsednika Donalda Trampa. "Naš savez je oslabljen sumnjama i nedostatkom lojalnosti svake članice", rekla je Kolinda iz NATO-a. Međutim, Tramp je u više navrata rekao da ne vidi smisao NATO-a, izražavajući tako sumnje i pitanje da li će se SAD zaista isticati od manjih članica saveza, pokazujući tako nedostatak vjere.

Tek u 16. minutu govor Kolinde u Vašingtonu bio je prekinut aplauzima publike, što je prvi i poslednji put, a Kolinda se hvalila da je „celokupnu karijeru posvetila osnaživanju žena“. Takva izjava bi hrvatsku publiku najverovatnije nasmejala s obzirom na to da je opšte da Kolinda nije ni obraćala ženska prava u Republici Hrvatskoj tokom svog predsedničkog mandata, a nije ni jasno podržala ratifikaciju Istanbulske konvencije. Deo govora koji je Kolinda održala ženama kulminirao je samopohvalom, navodeći da je Kolinda deo organizacije koja je okupila bivše i sadašnje predsednike i premijere, a usledio je niz rečenica koje je vredelo detaljno navesti.

"Moja najveća nagrada je kada dobijem pismo od devojke ili žene iz Rusije ili Nepala u kojem piše da sam je inspirisala", ispalila je Kolinda i dodala: „Slavim uspeh svake devojke iz Avganistana kao da je to uspeh moje dece". Devojke i žene iz Rusije ili Nepala koja pišu pisma Kolindi ostaje misterija. Možda će Ured predsednika objaviti jedno od ovih pisama, ako ih ima?

Takođe, hrvatska javnost se seća da je sa ekstatičnim Fejsbuk objavom predsednik pratio studije svoje ćerke Katarine na Harvardu, nazivajući je "sokolarkom", ali teško je zapamtiti da je ikad objavila post kojim slavi uspeh afganistanske devojke, tvrdeći da izgleda kao "uspeh moje sopstvene dece."

Kolinda je svoj govor završila o razgovoru o Hrvatskoj i onome što je inspiriše kao predsednicu. "Moram odati počast svima onima koji su se tokom vekova žrtvovali za hrvatsku slobodu", izjavila je, a zatim nastavila da objašnjava zašto voli magnete sa inspirativnim citatima na svom frižideru. "Obožavam inspirativne magnete na svom frižideru", ispalila je Kolinda, otkrivajući da se na njima mogu naći poznati citati Vinstona Čerčila i Merilin Monro.

Ipak, od Merilinine izjave, Monro je više inspirisana narodnom izrekom iz svog susedstva, "Jaka ma ne molat". Dodala je da će pored tri C-a koja je navela kao ključna za vođstvo i viziju, dodati i četvrto: reč "sireva", što bismo mogli prevesti kao "slatka" ili "mutna". Da, u govoru u kojem je primila Fulbrajtovu nagradu , predsednica je ozbiljno izjavila da je važno biti otrcan, ili bolje rečeno sladak.

Govor je završila spinom poznate američke izreke o tome šta da radite kad vam život da limun. Savet Kolinde nije da se od limuna pravi limunada, već da se sačeka i krene dalje, i da se ako se nađu jaja iza ugla napravi pita od limuna.

BONUS VIDEO: