Hrvati traže Srbiji 32, a dužni 40 milijardi evra

Tema ratne odštete u Hrvatskoj se dosad otvarala u nekoliko navrata, ali uvek od strane krajnjih desničara koji su tvrdili da Srbija treba da plati 32 milijarde evra Hrvatskoj, pišu "Novosti". 

Dodaju i da je osuđeni ratni zločinac Slobodan Praljak, koji se nedavno ubio u haškoj sudnici, objavio brošuru "Procena ratnih šteta u Hrvatskoj" i izračunao da bi ratna odšteta trebalo da iznosi 40 milijardi dolara.

U Zagrebu, međutim, nikada nije rešavana "jednačina" kolika je šteta koju su pretrpeli Srbi koji su iz Hrvatske proterani, ukazuju "Novosti".

Po kalkulaciji koja je izvedena u Beogradu, kako za "Novosti" kaže Štrbac, Srbija bi od Hrvatske mogla da zatraži ratnu odštetu od oko 35 do 40 milijardi evra.

U tu sumu, dodaje list, uračunata je šteta nanesena privatnoj imovini 400.000 proteranih Srba iz Hrvatske, uključujući mehanizaciju koju su imala seoska domaćinstva, vinograde, voćnjake...

Samo tri milijarde evra je procenjeno da vredi 50.000 stanova Srba, a tu su i penzije koje im Hrvatska duguje, kulturno blago SPC, imovna preduzeća, dodaju "Novosti".

"Kao članice EU, Hrvatska je u poziciji da nas ucenjuje i sasvim je moguće da će reći: ili nam isplatite ovu sumu ili nećemo dati saglasnost za vaše učlanjenje u Uniju. Ali, ako takav nastup ne spreče moćnije članice EU koje imaju uticaja na Zagreb, odgovor Srbije može da glasi: 'Hvala lepo i Evropo, laku noć", upozorava Štrbac.

Naime, podsećaju "Novosti", dok predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, koja će biti domaćin Vučiću u Zagrbu 12. i 13. februara, ne pominje da će tema njihovih razgovora biti pitanje ratne odštete, hrvatski premijer Andrej Plenković i njegovi ministri od toga ne odustaju.

Plenković je podsetio na član 7. Sporazuma o normalizaciji potpisanog 23. 8. 1996. u Beogadu, u kom se govori da će u roku od šest meseci potpisati sporazum za naknadu za svu uništenu, oštećenu i nestalu imovinu.

Kako je rekao, taj sporazum nikad nije potpisan jer su razgovori bili prekinuti.

Međutim, kako navode "Novosti" da bi Zagreb uopšte bio u prilici da traži ratnu odštetu, za to prvo neki sud mora da utvrdi da postoji povreda konkretne odredbe međunarodnog prava, za šta kao posledica sledi naknada štete.

Kako je Međunarodni sud pravde već odlučivao po tužbi Hrvatske protiv Srbije, i odbacio ju je, njihov cilj ostaće nedostižan, navodi list.

Arbitraža bi mogla da bude druga opcija, ali za nju mora da postoji i saglasnost Beograda, zaključuju "Novosti".