Hrvati svojataju Boku Kotorsku, a pomaže im bivši Milov ministar!

Osim sve učestalijih pretenzija hrvatske strane da sebi prisvoji kulturno nasleđe Bokelja, te tvrdnjama da se od Herceg Novog preko Perasta, Dobrote, Kotora, Prčnja, Tivta i Budve krije "bogata hrvatska baština", da je navodni "Hrvat Matija Zmajević" stvorio rusku mornaricu, a Ivo Vizin prvi oplovio svet, ili pak da je Gospa od Škrpjela u stvari "hrvatska Sikstina", a slavna Bokeljska mornarica zapravo hrvatska…, ono što je mnoge u Crnoj Gori uistinu zaprepastilo jeste da je jedan od glavnih promotera teze da je Boka kotorska "Zaliv hrvatskih svetaca" trenutno prvi čovek Zavoda za udžbenike Crne Gore, akademik Pavle Goranović.

 

Prema mišljenju analitičara i publiciste Vojina Grubača, prisustvo Pavla Goranovića, nekada ministra prosvete, a sada direktora Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Crne Gore, na promociji knjiga kojima se svojata bokeljska baština u Zadru, samo "potvrđuje da su se crnogorski zvaničnici preobrazili u "mečku na lancu" koja se vuče ili puzi na sve kulturne manifestacije u regionu, naravno, ukoliko nemaju srpski predznak".

 

- Da se desila promocija knjige u kojoj se Boka Kotorska promoviše kao jedan od centara srpske kulture, za šta ima mnogo više istorijskog utemeljenja, sigurno nikoga od crnogorskih zvaničnika ne bi bilo, a znamo da je na Miholjskoj prevlaci kod Tivta, gde je bio manastir svetog Arhangela Mihaila, Sava Nemanjić 1219. godine ustanovio sedište Zetske episkopije - napominje Grubač.

On dodaje da je odavno poznato da su akademik Pavle Goranović i kako kaže, "njemu slični ideološki profili odveć snishodljivi pred Hrvatima".

 

- Uzrok tome su neki umu nedokučivi kompleksi niže vrednosti, koje aktuelni nosioci važnih državnih funkcija u Crnoj Gori izgleda prečesto nose u sebi. Ti kompleksi su dokaz da oni ne vole i ne cene pravoslavnu kulturnu sredinu u kojoj se nalaze, te da bežanjem po Balkanu pokušavaju izaći iz runa koje im nije komforno - smatra Grubač.

On ipak predviđa da svi ti pokušaji narodnog preumnjenja, pored svih mehanizama koje na raspolaganju ima zvanična Podgorica, pa i kada su otvoreno na štetu same Crne Gore, na koncu ne mogu imati značajnijeg odjeka u narodu.

- Ma šta unezverena crnogorska vlast radila, za Crnu Goru veći metafizički značaj ima jedan Matija Bećković nego, na primer, svi pesnici u Crnoj Gori koji su za poslednjih petnaest godina dobili visoke državne nagrade za književno delo, tačnije, za političko poltronstvo a ne talenat. A Matiji je, kao što znamo, zabranjen fizički ulazak u Crnu Goru, što je neadekvatno, jer ideje i misli ne mogu zabraniti takve ograde - kaže Grubač.