Hrvati broje preminule, hiljade uzoraka u laboratorijama, zagrebački doktori tvrde: Trebalo je da uradimo ISTO ŠTO I SRBIJA!

Najviše je preminulo ljudi iz treće životne dobi, pišu tamošnji mediji.

Virus mutirao

- Reč je uglavnom o osobama koje su imale jednu ili više hroničnih bolesti. Pre svega se radi o osobama koje su bolovale od bolesti srca i krvnih sudova, hipertenzije i dijabetesa. Ali, primetili smo i da je među preminulima veći broj osoba koje su imale prekomernu telesnu težinu - kaže Iva Pem Novosel iz HZJZ-a.

Iz Klinike za infektivne bolesti takođe su potvrdili dosta smrtnih ishoda.

- Prema našim iskustvima, bilo je najviše preminulih u srednjim godinama, i to između 40 i 50 godina. Deo tih ljudi nije imao prethodne zdravstvene tegobe, dok je veći deo imao problem prekomerne telesne težine - kaže dr. Marko Kutleša iz Zarazne bolnice.

Iako još uvek ima hospitalizivanih zbog komplikacija od ove teške bolesti, Kutleša kaže kako se ipak oseća pad broja obolelih.

- Trenutačno imamo dva pacijenta na ECMO uređaju (veštačka pluća), što je definitivno najmanje otkako je počeo vrhunac gripa - kaže Kutleša i dodaje kako je ovogodišnji tip gripa ipak više zahvatio mlađu populaciju, u odnosu na prošlu godinu, kada su gotovo svi preminuli bili starije životne dobi.

Virusolog Vladimir Draženović iz Nacionalnog centra za influencu pri HZJZ-u kaže kako je ovogodišnja sezona ovoliko jaka verojatno zbog činjenice da je virus mutirao.

Naime, dominantan je tip pandemijskog gripa, koji se pre devet godina pojavio kao svinjski grip, a poznat je po tome da napada mlađu populaciju i da je jako opasan za trudnice.

- Primećena je bitna mutacija koja je očito delovala na pojačanu sezonu. Upravo zato prvi put nakon pet godina biće promenjen soj u vakcini. Tako da su zasad već poznata 3 soja koja idu u vakcinu, i to oba B, i A H1N1, dok je Svetska zdravstvena organizacija odluku o soju H3N2 prolongirala za mesec dana - kaže Draženović.

Edukacija

Smatra i kako bi se ubuduće trebalo sprovesti neka edukacija kako bi se umanjilo širenje visokozarazne bolesti.

- Na primer, Srbija je zimske praznike zbog gripa produžila za nedelju dana pa su na nacionalnom nivou zabranjene posete u bolnicama - kaže Draženović i dodaje da bi ljudi trebalo da misle i na druge. Pritom misli na zdravstveno odgovorno ponašanje i neodlazak u kolektiv kada smo bolesni što ne funkcionira najbolje.

Što se tiče broja obolelih, kaže Draženović, u vidljivom je padu, ali i dalje je intenzitet jako visok.

- Od svih pristiglih uzoraka 72 posto je prošle nedelje bilo pozitivno na virus. Takođe, imamo četiri hiljade laboratorijski dokazanih slučajeva, što se dosad nikada nije dogodilo i maksimum je bio oko 1500 - zaključuje Draženović.