Milo Đukanović, Foto: EPA

On je, komentarišući zahtev Ustavnog suda da se Skupština po podnetim inicijativama za ocenu ustavnosti izjasni u kratkom roku od 15 dana, rekao da je to još jedan pokušaj blokade institucija i narušavanja nesmetanog funkcionisanja institucija.

- Ali Skupština je pokazala i u decembru i danas, da ima dovoljno mehanizama da deblokira primenu Ustava i zakona i da ima dovoljno načina da obezbedi neometano funkcionisanje institucija, tako da su i danas izglasani svi ovi zakoni koji su imali demokratski legitimitet i krajem decembra 2020. I na taj način je pokazana odlučnost, poštovanje prava, pravnih procedura i osujećen drugi pokušaj svojevrsnog državnog udara od strane institucija koje i dalje rade po partijskim direktivama DPS-a i Duška Markovića - rekao je Koprivica na konferenciji za novinare.

On je kazao da se potez predsednika Ustavnog suda Budimira Šćepanovića može okarakterisati kao klasičan primitivizam, amaterizam i pokušaj rušenja pravnog sistema.

- U dosadašnjoj parlamentarnoj praksi nije zabeležen slučaj da se ostavi rok od 15 dana za utvrđivanje mišljenja Skupštine povodom ocene ustavnosti nekog akta. To je učinjeno amaterski, te shodno tome ni ovaj drugi pokušaj blokade institucija neće proći, a kao parlamentarna većina uradićemo koliko je do nas da se ne blokira primena Ustava i zakona i da se obezbedi nesmetano funkionisanje svih institucija, pre svega institucija zakonodavne vlasti- poručio je Koprivica, prenose podgoričke Vijesti.

On je rekao da predsednik Ustavnog suda, umesto da, kao svoje prve poteze, definiše stavljanje van snage svih akata koje je takozvana predsedavajuća Ustavnog suda učinila u periodu od 27. januara do novembra 20120. dostavlja dopis Skupštini prema kojem traži da se u roku od 15 dana izjasni o podnetim inicijativama za ocenu ustavnosti, iako je ranija praksa bila da je to 30 dana.

Skupština Crne Gore, Podgorica, Foto: Profimedia

Naveo je da predsednik Ustavnog suda zna da je po Ustavu vanredno zasedanje Skupštine može da se održi od 1. januara do 1. marta, ali uprkos tome traži od Skupštine onda kad nema redovnog zasedanja, da se izjasni u roku od 15 dana.

- Takođe zna da je promenjen delokrug odbora koji se time bave, više nije nadležan Zakonodavni nego Ustavni odbor. On želi situaciju da Skupština ima pravne prepreke da se izjasni o podnetoj inicijativi zato što se nalazi u vanrednom zasedanju. A sve kako bi ubrzavao postupak i realizovao partijske diktate DPS-a, pre 9. februara kada prema dopisu US, ne prema Zakonu, treba da bude konstatovan prestanak funkcije sudiji Ustavnog suda Mevlidi Muratović - kazao je Koprivica.

Prema njegovim rečima, da je efikasnost Ustavnog suda na prvom mestu ne bi ukinuli odredbu Zakona o Ustavnom sudu koja im je utvrđivala rok od 18 meseci da se izjasne o podnetim inicijativama i predlozima za ocenu ustavnosti.

- Da im je do efikasnosti, ne bi danas imali 3.426 nerešenih predmeta za razliku od 2016. kada su ih imali oko 1.400. Vidite porast od 140 odsto kada su u pitanju nezavršeni predmeti pred Ustavnim sudom za period od četiri godine - naveo je Koprivica.

A s obzirom na, kako je dodao, poljuljano poverenje u Ustavni sud, ne treba da čudi da je indeks prestavki Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava 6.81, a prosečan indeks na nivou svih država članica Savjeta Evrope je svega 0,53.

Komenatrišući predlog Administrativnog odbora za razrešenje predsednika Državne izborne komisije Alekse Ivanovića, Koprivica je kazao da je predsjednik DIK-a zbog nevršenja nadležnosti došao u zonu klasičnog pravnog prekršaja, protivzakonitog protivustavnog delovanja.

- DIK je uvela jednu protivustavnu i protivzakonitu praksu da odlučuje o nečemu o čemu su odlučili građani na izborima - rekao je Koprivica.

BONUS VIDEO: