Da li je Katnić oslobodio Brana Mićunovića, pa zatim dobio unapređenje?

“Da ga pitamo da li mu je to bila preporuka za dalje napredovanje” .

Mićunoviću se sudilo zbog optužbi da je ispred Kliničkog centra ubio već teško ranjenog Kovačevića, dok su ga na noslila unosili u Urgentni blok.

Taj dvadesetogodišnjak teško je ranjen u noći između 6. i 7. oktobra 2000. godine u oružanom obračunu u kazinu hotela “Podgorica”.

Prevezen je do Kliničkog centra, ali je ubica uspeo da u trenutku dok su ga iznosili iz kola priđe i naočigled medicinskog osoblja u njega ispali hitac.

Nedugo zatim, Mićunović je optužen da je te noći, nakon što je Nikšićanin Zdravko M. Lopušina u hotelu “Podgorica” ubio Cetinjanina Petka Pešukića, na ulazu u Urgentni blok KBC Podgorica, iz bezobzirne osvete, ubio Kovačevića.

U novembru 2007. godine veće Apelacionog suda potvrdilo je presudu Višeg suda, kojom je Mićunović oslobođen optužbi.

Pre odluke Apelacionog suda, dva puta mu je suđeno pred krivičnim ećem tadašnjeg sudije Radovana Mandića, koji ga je oba puta oslobodio.

Iako ubica Kovačevića nikada nije odgovarao, Više državno tužilaštvo prije dve godine objasnilo je da više ni ne istražuju ko je povukao oroz, za šta je bio optužen, a potom zbog nedostatka dokaza pravosnažno oslobođen Branislav Brano Mićunović.

“Pravosnažnom presudom Višeg suda u Podgorici, optuženi B.M. je oslobođen od optužbe za krivično djelo ubistvo izvršeno na štetu R.K, tako da sve odgovore na pitanja iz vašeg e-maila možete naći u predmetnoj presudi”, piše u ranijim odgovorima iz VDT Podgorica.

Mićunoviću je dva puta suđeno za ubistvo sugrađanina i oba puta oslobođen optužbi jer tokom suđenja nije dokazano da je nakon obračuna u hotelu prišao “audiju A-6” (BD 68-87), kojim je do KC-a prevezen ranjeni Kovačević, a potom, dok su Dragoljub Mrvaljević i Dragoslav Vojičić iznosili Kovačevića iz automobila, u njega iz pištolja ispalio tri hica.

Prvom presudom, izrečenom 12. juna 2001. osim njega Cetinjanin Veselin Perović oslobođen je optužbi da je izazvao opštu opasnost, a Sava Vujović iz Bileće optužbi da je pomogao počiniocu nakon krivičnog dela.

Istom presudom Kovačevićev prijatelj, sada pokojni Zdravko M. Lopušina, bio je osuđen na dve godine zatvora zbog ubistva Pešukića u prekoračenju nužne odbrane. Suđeno mu je jer je u Hotelu “Podgorica” nakon što je Pešukić ispalio tri hica u Kovačevića, prišao tom Cetinjaninu sa leđa, udario ga pesnicom, oteo mu pištolj i u njega ispalio više hitaca.

Veće Vrhovnog suda u maju 2004. godine predmet je vratilo na ponovno suđenje i naložilo Višem sudu da u ponovljenom postupku svestranije analizira iskaz svedoka – sanitetskih radnika Krsmanovića i Vojičića.

Vojičić je tvrdio da je vidio ruku i pištolj kada je pucano na Kovačevića, ali ne i osobu koja je ispalila smrtonosne hice.

Vrhovni sud je tražio da se svedočenja dvojice saniteta dodatno analiziraju i zbog toga što je policajac Dragoljub Mrvaljević, koji je ispred UB-a pomagao bolničarima da iznesu ranjenog Kovačevića, primetio da dolazi Mićunović i da je neko glasno vikao:

“Nije on pucao, Brano”.

Zatim je čuo tri jake detonacije. Mrvaljević je ispričao da je vidio Mićunovića koji je, kako je tvrdio u sudnici, pitao: “Ko je još pucao”.

Vrhovni sud je zaključio da treba suočiti svedoka Vojičića i Mrvaljevića, ali veće kojim je ponovo predsjedavao sudija Radovan Mandić to nije učinilo u ponovljenom postupku.