Butik je pun, jedan rizik uvek postoji, a muževi su nekim ženama zabranili da kupuju kod mene!

Profimedia

Svako uspe da pronadje nesto za sebe, Foto: Profimedia

Sako za 320 dinara, majica za 75, pantalone za 150 - takve cene odeće možete pronaći samo u radnjama sa korišćenom robom, poznatije kao "second hand" radnje.

Neki od od takvih radnji zaziru, neki ih obožavaju. Višnja Deduš, vlasnica jedne takve radnje u Hrvatskoj kaže da se prodajom korišćene odeće bavi već 20 godina. Prvo je prodavala na placu, a onda je pomislila - ako ljudi kupuju ovdje, zašto ne bi i u radnji, u ugodnijem okruženju?

- Volim da putujem i bila sam na svim kontinentima osim Afrike. U inostranstvu na svakom uglu imate "second hand" dućan. To je potpuno normalno. I tako sam pre 20-ak godina došla na ideju da se bavim tim biznisom, najpre uz svoj posao, a danas profesionalno – kaže ona za Podravski.

Priseća se kako je, kad se u njenom gradu otvorila prva "second hand" radnja, bilo malo skepse, ali sada više nije tako, jer većina ljudi nije sramežljiva kad je reč o kupovini korišćene odeće. Po robu odlazi u Nemačku dvaput mesečno. Ne kupuje od posrednika, tako da je „prva ruka“.

– Neke naše poznate javne osobe oblače se gotovo isključivo u ovakvim radnjama. Tako se i kod mene oblače i neki viđeniji Križevčani. Neki nisu opterećeni time da kupuju ovakvu robu, a znam i neke koji su svojim suprugama strogo zabranili da se i približe mojoj radnji – veli Višnja.

Glavna prednost korišćene robe jeste to što je neverovatno jeftina, ali ipak još postoji prostor za zaradu i sakupljača i trgovaca. Zarada, kaže, nije velika, ali je dovoljna za normalan život. Dodaje kako ne radi da se obogati, nego da preživi, a i zapošljava nekoliko radnika.

Roba se kod dobavljača kupuje na kilograme, a često postoji opcija da se uzme paket „naslepo“. Tada je moguće da u njemu bude puno kvalitetne odeće, ali je i rizik u tome da ponekad ponešto ne bude u sjajnom stanju. Ali, među korišćenom robom neretko se pronađe i potpuno nova.

– Ljudi kupe odeću, pa je ne nose i onda je se reše. Svako od nas kod kuće ima barem jedan komad odeće koji nije nosio nikad ili ga je tek jednom ili nekoliko puta obukao – kaže Višnja.

Ona ističe da sva odeća "second hand" radnji prolazi tretman čišćenja i ima sertifikat o dezinfekciji, što će reći da je svaki komad odeće pregledan i siguran. 

Višnja kaže da joj u radnju češće svraćaju žene nego muškarci. Ističe da ne postoji deo odeće koji ide bolje od drugog, ipak, ljudi češće kupuju za decu nego za sebe.

– Često ljudi kupuju dečje stvari, što je zbilja racionalno – zašto dati, na primer, 1.000 dinara za majicu koju će dete nakon nekoliko meseci da preraste? – iskrena je Višnja.