Amfilohije se ogrešio o Slobu, a Tita je okadio!

Ostalo je nepoznato da ste se uputili svojevremeno i do, od svih izolovane, Jovanke Broz, u njen, kako je ona smatrala - kazamat?

- Jovanka Budisavljević Broz zaista jeste bila u nekoj vrsti kazamata. Posetio sam je u takvim okolnostima, na njenu molbu, a poziv mi je preneo naš zajednički prijatelj Milan Šarac. Bilo je to godinu, možda i manje, pre njene smrti. Dugo smo o svemu, otvoreno, Jovanka i ja razgovarali. Pričala mi je kako je otišla u partizane, kao i mnoge srpske devojke iz Like, bežeći od ustaša. Ispričala mi je da su koreni njene porodice Budisavljević iz Metohije, da je porodica u Lici imala 17 sveštenika. Dugo smo pričali... Žao mi je, kad je bila sahrana, bio sam na putu, a došao bih da je ispratim. Jovanka je, ipak, bila i ostala dostojanstvena, čestita i nepotkupljiva. Svi su joj se klanjali dok je bila žena jednog od najmoćnijih ljudi sveta... Da, jednog od najmoćnijih ljudi sveta. A kad to više nije bila, ne samo da su je zaboravili, već su činili sve da je ponize, naruže, za sve osude, na kraju i izoluju.

Obavili ste taj verski čin ženi koja je bila životna saputnica komunističkog lidera?

- Služio sam pomen Jovanki, to je istina. Kod njene večne kuće, toga popodneva, a popodne je odabrano da ne remetimo posetioce u "Kući cveća", na pomenu je bila njena najuža rodbina, njen dugogodišnji šef obezbeđenja Rade Čečur i Milan Šarac. Zašto se čudite? Pa, Jovanka je bila krštena i, ne samo po tome, nego i kao stradalnik, zaslužila je pomen.

Miris tamjana... Nije moguće da nije dopro i do Titovog počivališta?

- Ma, ja sam malo kandilo i prema njemu "bacio". Velim: toliko je greha i zla na sebe natovario, pa da ga malo okadim.

Na sahrani brata Slobodana Miloševića, Borislava, kome ste služili opelo u Ljevorečkim Tuzima, kazali ste da ste se o Slobodana ogrešili. I izvinili se pred brojnim ukopnicima.

- Mene je Slobodan zvao iz Haga da mu svedočim. Nisam otišao. Tako mi je tada u crkvi savetovano. Pogrešio sam što nisam otišao, mada mi je srce govorilo da treba da odem. Vreme pokazuje i tek će pokazati da se on, na svoj način, iskreno borio za srpski narod. E, drugo je pitanje da je pristao na ponude i učinio ustupke, ko zna kako bi bilo. Ali njegovo ime će u knjizi večnih biti upisano neizbrisivim slovima. Njemu su sudili oni kojima je trebalo da se sudi. Nisu mu presudili, nevin se preselio u Carstvo nebesko. Božiji sud na kraju sve rešava. U imenu Božijem je i sud i pravda.

Vi ste Miloševića, ipak, posetili u Hagu pre njegovog tragičnog životnog kraja?

- Da...

Šta vam je kazao?

- Ćutao je.