PRVI UDŽBENIK ANATOMIJE NA SRPSKOM NAPISAO RUS PRE 97 GODINA! Studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu nemaju predavanja, a za ispite još uče iz crvene knjižice skromnih korica

Na Medicinskom fakultetu u Beogradu je i dalje prekinuta klasična nastava jer ponovo postoji pretnja od razbuktavanja epidemije korona virusa, a studenti odlaze isključivo na ispite i to uz obavezne mere zaštite, koje propisuju da ih je u kabinetu samo po dvoje i da moraju da nose maske i rukavice. Međutim, obustavljanje predavanja u salama, učionicama i amfiteatru, kao i uvođenje onlajn nastava dobro je došlo Institutu za anatomiju za istraživački rad!

šapšal
Prvi udžbenik anatomije na srpskom jeziku, autor prof. N. A. Batuev, Foto: privatna arhiva

Šef Muzeja anatomije čoveka prof. dr Milan Milisavljević kaže za alo.rs da im je u muzeju stalno privlačila pažnju knjižica crvene boje, skromnih korica.

- Pravo je čudo da je ovaj jedini primerak „Anatomija čoveka”, autora prof. N. A. Batueva opstao godinama, od jedinog izdanja, koje je odštampano 1923. godine u Novom Sadu!

To je prvi udžbenik anatomije na srpskom jeziku, štampan specijalno za studente Medicinskog fakulteta u Beogradu što ovoj knjizi daje poseban značaj – navodi prof.

Milisavljević i dodaje da je knjigu preveo, preradio i dopunio profesor anatomije Ilija Fedorovič Šapšal (1878-1949). 

- Šapšal je bio docent na Katedri za normalnu anatomiju Medicinskog fakulteta u Odesi, a 1920. godine je emigrirao u Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Od 1921-1923. godine bio je profesor normalne anatomije na tek osnovanom Medicinskom fakultetu u Beogradu. Dobro je uočio da vredni studenti željni znanja nemaju odgovarajući udžbenik.

Odmah se prihvatio ogromnog posla da prevede udžbenik svog učitelja iz Odese, profesora Batueva. Bio je to ogroman izazov jer nije govorio srpski jezik, a u knjizi je insistirao da čak i latinski termini budu prevedeni na srpski. Tako je postavio osnovu srpske anatomske terminologije. U tekst je dodavao i praktična uputstva kako treba proučavati preparate na vežbama, kao i u Muzeju anatomije čoveka i tada prvi put spominje naš muzej u Beogradu.

Udžbenik ima 486 strana, a u predgovoru je posebno istakao: „Biću srećan ako delimično budem mogao da se zahvalim srpskom narodu za gostoprimstvo prema nama, ruskim izbeglicama”. Profesor Šapšal je 1923. godine prešao na Medicinski fakultet u Sofiji, gde je rukovodio katedrom Anatomije, histologije i embriologije punih 10 godina – ističe naš sagovornik.

šapšal
Profesor Brnko Šljivić na ispitu u Školi za medicinske sestre Crvenog krsta 1938. godine Foto: privatna arhiva

 

Dezinfekcija na prvom mestu zbog vežbi na leševa

U Muzeju anatomije čoveka su i pre epidemije virusa korona vodili računa o higijeni tokom redovne praktične nastave u disekcionim salama.

- Obavezno je korišćenje svih dostupnih sredstava lične zaštite zbog praktičnih vežbi na leševima, kao i toksičnih isparenja od formalina i fenola, snažnih dezinficijensa i sredstava za balsamovanje, čije se prisustvo ne može izbeći. Velika je sreća da sve prostorije u našoj zgradi, koja je sagrađena 1920. godine imaju velike prozore, pa je koncentracija ovih supstanci, koje se redovno kontrolišu, na prihvatljivom nivou. U salama je takođe ugrađen moderan sistem provetravanja i oplemenjivanja vazduha, sa ciljem da se sačuva zdravlje studenata i nastavnika, dok šef katedre za anatomiju prof. dr Laslo Puškaš najviše brine o tome – navodi prof. Milisavljević.

šapšal
Vežbe anatomije sa punom zastitom, prof. dr Milan Milisavljević i asistent Jelena Boljanović, Foto: privatna arhiva

Profesor Milisavljević kaže da su u danima vanrednog stanja i izolacije počeli da pripremaju rukopis o životu i delu velikog srpskog anatoma prof. dr Branka Šljivića (1895-1963), dopisnog člana SANU.

- Profesor Šljivić je kao anatom jedan od pionira u oblasti fizičke antropologije. Posebnu pažnju posvećivao je razvoju kliničke i primenjene anatomije. Završio je studije medicine u Parizu 1924. godine, specijalizirao je hirurgiju, a od 1930. godine je kao asistent počeo karijeru na Institutu za anatomiju. Bio je upravnik Instituta za anatomiju od 1934-1963. godine, dok je tokom tri školske godine bio dekan Medicinskog fakulteta. Njegovi udžbenici anatomije centralnog nervnog sistema (sa atlasom), glave i vrata, abdomena i karlice i osteologije ostali su neprevaziđeni izvor preciznih i jasnih anatomskih podataka – naglašava prof. Milisavljević.

šapšal
Polaganje prvog ispita iz anatomije 2. juna 2020. u Muzeju anatomije čoveka, Foto: privatna arhiva

Ispite polažu i subotom

Nastavno veće Medicinskog fakulteta u Beogradu je, prema rečima prof. Milisavljevića, zbog neophodnog poštovanja socijalnog distanciranja odobrilo da u kabinetima, u kojima se polažu ispiti, u zavisnosti od veličine ne boravi više od 2-3 studenta i nastavnik.

- Studenti su u obavezi da na ispit ponesu masku i rukavice. Zbog velikog broja studenata omogućeno je ispitivanje i subotom. Tako je i Muzej anatomije postao mesto gde se, počev od 2. juna ove godine, redovno polažu ispiti iz anatomije. Studenti i profesori pored traženih individualnih mera zaštite, u Muzeju imaju na raspolaganju kompletnu sterilnu opremu za jednokratnu upotrebu, a Muzej se redovno dezinfikuje – kaže profesor.

 

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi