Nemačka političarka poslala jasnu poruku Srbima

Žaklin Nastić, poslanica Levice u Bundestagu, za “Alo!” objašnjava kako će ova kriza uticati na Evropsku uniju.

- Nakon završetka ove krize, mnoge stvari će se promeniti. U Italiji je broj ljudi koji su orijentisani ka EU naglo opala. EU nije pomogla, a Kina, Kuba i Rusija poslale su pomoć. To su snažni signali o tome koje države smatraju da je međunarodna solidarnost važna. Predsednik Vučić bio je u pravu kada je rekao da nema evropske solidarnosti. Osim toga, ukazao je na činjenicu da EU godinama poziva Srbiju da promeni pravila uvoza kako bi se umanjio uvoz iz Kine i povećao uvoz iz EU. Nakon ovih događaja, politika EU u ovoj krizi je neoprostiva. Ako bi se Srbija nakon ovih dešavanja ponovo prilagodila i možda ojačala neutralnost u spoljnim poslovima to ne bi bilo iznenađenje.

Zašto je Kina prva priskočila u pomoć Srbiji, a ne neka od evropskih zemalja?

- Idilična priča o evropskoj solidarnosti je nestala u rekordnom roku. Kada je Italija naručila maske od Nemačke, naša vlada je zaustavila isporuku toj članici EU i NATO. Da su države EU mnogo ranije pomogle Italiji, to ogromno širenje zaraze bi se sprečilo. Srbija, koja nije u EU i samo je kandidat za članstvo, ne može se nadati bilo kakvoj značajnoj pomoći Evropske unije. Kina je bila spremna da spreči pandemiju veoma brzo. Sada Narodna Republika Kina pomaže drugim državama i to je vrlo dobar primer. I druge države treba da urade isto. Nemačka i EU bi mogle da nauče iz tog primera.

Da li će EU ipak pomoć zemljama zapadnog Balkana ili će one biti prepuštene same sebi?

- U trenutnoj krizi svaka država u Evropi - unutar EU ili izvan nje - u potpunosti se smatra samostalnom. Nakon sedam decenija takozvane političke integracije, to je potvrda siromaštva. Bojim se da vlade velikih država EU prvo brinu o svom stanovništvu, a možda kasnije i o drugim zemljama. Suočavajući se s tim egoističnim ponašanjem, moramo još više kritikovati EU. Takva globalna kriza zahteva zajednički pristup što većeg broja ljudi. Mi smo jedan kontinent i jedna velika ekonomija. Srbija je povezana sa EU od 2013. Suočena sa takvim opasnostima za srpsko stanovništvo, EU bi trebalo da pomogne Srbiji. Vaša zemlja možda nije u EU, ali Srbija je deo Evrope.

Kako se Nemačka nosi sa krizom?

- Nemački zdravstveni sistem je doživeo mnoge udarce zbog kresanja budžeta u proteklih 30 godina. Mnoge bolnice su zatvorene i pogotovo u ruralnim delovima zdravstvo je u lošem stanju. Sektor nege je u konstantnom kriznom stanju i nedostaju nam desetine hiljada negovatelja. Federalna vlada je nedeljama ponavljala da je zemlja pripremljena za krizu kao što je ova i čak je kineska ponuda za pomoć odbijena. Ali zemlji nedostaju hiljade zaštitnih maski i respiratora. Konzervativni okružni komesar Hajnzberga, nemačkog žarišta infekcije, nedavno je pozvao kinesku vladu u pomoć.

Kako će se Nemačka nositi s ekonomskom krizom?

- Vlada je uvela mere za rešavanje ekonomskog uticaja krize - ali od toga će profitirati uglavnom velika preduzeća. Srednja preduzeća i samostalni preduzetnici suočavaju se sa ogromnim problemima. Stopa nezaposlenosti će nakon krize snažno porasti. Ne možemo ni da predvidimo ekonomsku štetu koju će nam doneti kriza. U finansijskoj krizi 2007. i 2008. godine, nemačka vlada je bila spremna da upumpa 480 milijardi evra u bankarski sektor. Žao im je što su te banke bile institucije relevantne za sistem. Mislim da je sada vreme da se radni ljudi proglase relevantnim. To su ljudi koji rade za pravo bogatstvo u ovoj zemlji. Političarima nije dozvoljeno da ljude ostave na cedilu. Oni moraju da služe ljudima i njihovim interesima, a ne bankama i velikim korporacijama.