Vojska spremna za drugi talas pandemije

Koliko je građana koji su bili pozitivni na koronu do sada prošlo kroz privremenu bolnicu na Beogradskom sajmu i da li je istina da su u toj bolnici uslovi bili ispod higijenskog minimuma?

- Od prijema prvih pacijenata sa simptomima virusne infekcije COVID-19 u privremenu bolnicu u Hali 1 Beogradskog sajma, 30. marta, kroz tu bolnicu prošlo je 995 pacijenata. Uslovi u bolnici u potpunosti ispunjavaju kriterijume za boravak pacijenata, obezbeđeni su svi potrebni higijenski uslovi, nema problema sa ishranom, a u skladu sa kućnim redom bolnice, omogućeno je vreme za odmor ili korišćenje drugih sadržaja u slobodno vreme.

Gde su sve lekari i osoblje vojnog zdravstva angažovani tokom borbe protiv Covid-19 i da li su imali dovoljno potrebne zaštitne opreme?

- Angažovani smo na lečenju kovid pozitivnih pacijenata u bolnici VMC Karaburma, u privremenim bolnicama na Beogradskom i Novosadskom sajmu i niškoj hali Čair, a ostale pacijente u Vojnomedicinskoj akademiji, Vojnoj bolnici u Nišu i Centru vojnomedicinskih ustanova Beograd. U hali Čair sada nema pacijenata, ali je hala spremna da se aktivira ako bude potrebe. Naše angažovanje od početka ogleda se i u pružanju podrške na graničnim prelazima, sanitetskoj podršci u prihvatnim centrima i kampovima za prijem građana pristiglih iz inostranstva, a zatim upućivanju pripadnika vojnog zdravstva kao ispomoć u civilne zdravstvene ustanove kao što su KBC Zemun i KBC Zvdezdara. Imamo dovoljno zaštitne opreme (maski, rukavica, zaštitnih odela i drugog) kako bi svi vojni medicinari bezbedno obavljali svoje zadatke.

Kakva je vaša saradnja sa stručnjacima iz Rusije i šta ste naučili od njih?

- U situaciji koja nas je zadesila na globalnom nivou veoma su važna sva međunarodna iskustva a posebno pristigla pomoć za suzbijanje pandemije. Sa pripadnicima Oružanih snaga Ruske Federacije razgovarano je pre svega o značaju sagledavanja i razvoja epidemiološke situacije. Ruski lekari pregledaju obolele pacijente u nizu gradova u Srbiji. Od posebnog je značaja kompletna i sveobuhvatna dezinfekcija svih objekata, a oni su u saradnji sa srpskim jedinicama atomsko-biološko-hemijske odbrane mnogo pomogli da se epidemija stavi pod kontrolu.

- Poseta ekspertskog tima iz Kine našoj zemlji započela je posetom Upravi za vojno zdravstvo 23. marta i još uvek nije završena. Tim koji čine lekari različitih specijalnosti iz centra za kontrolu i prevenciju bolesti, pulmologije, infektologije, hitne službe i psihologije stekli su vredna iskustva u suzbijanju pandemije korona virusa i u VMA su odmah na početku održali predavanja na temu dijagnostike, terapije i epidemiologije, ali i obuku o korišćenju zaštitne opreme ne samo za lekare i medicinsko osoblje vojnozdravstvenih ustanova, već i za lekare civilnih zdravstvenih ustanova. Članovi kineskog medicinskog tima još uvek se nalaze u Srbiji, obilaze zdravstvene ustanove, privremene bolnice, vojne bolnice… I pri svakom obilasku ocenjuju rad ustanove, protokole prijema i lečenja pacijenata, ulaska medicinskog osoblja u zaražene zone bolnica, kao i korišćenje lične zaštitne opreme. Na osnovu dosadašnjih poseta pozitivno su ocenili pripremu vojnih bolnica i medicinskog osoblja, kao i rad sa kovid pozitivnim pacijentima.

Ekspresno je pripremljena kovid bolnica u VMC Karaburma i za samo 12 dana izgrađena nova bolnica. Koliko vojnika je bilo angažovano na izgradnji novog objekta i kakva će biti njegova namena nakon pandemije?

- Radovi na rekonstrukciji i izgradnji nove vojne kovid bolnice sa kapacitetom do 60 kreveta, donacija su firme „Termomont“ i njihovih partnera. Njihovi radnici radili su 24 sata dnevno, u prepodnevnoj smeni 140 radnika, a noću 60 ljudi. Renovirano je 1.000 kvadratnih metara i dograđeno 300 kvadratnih metara, a razvedeni su i gasovi u cilju uspostavljanja mogućnosti za lečenje pacijenata i primenu mehaničke ventilacije. Vojno zdravstvo je iz svojih kapaciteta opremilo bolnicu novim bolničkim krevetima (kapacitet bolnice je 60 postelja) i savremenom medicinskom opremom - četiri respiratora i četiri pacijent-monitora. Nakon pandemije, nova vojna bolnica biće namenjena lečenju pre svega vojnih, ali i svih civilnih osiguranika koji pomoć potraže u vojnom zdravstvu.

Vojno zdravstvo ojačali ste novim kadrom. Koliko lica ste primili u radni odnos tokom vanrednog stanja i kakvi su planovi zapošljavanja za ovu godinu?

- U martu ove godine u stalni radni odnos u Upravu za vojno zdravstvo primljeno je 95 lica, u VMA i Centralnu apoteku-skladište, a ukupno tokom prošle godine primljeno je više od 400 lica u vojnozdravstvene ustanove. Taj veliki broj čine ne samo medicinsko osoblje, lekari i tehničari, već i pomoćno tehničko osoblje bez kojih ovaj veliki sistem ne bi mogao da funkcioniše. Trend zapošljavanja u vojnom zdravstvu biće nastavljen kako bismo i dalje u potpunosti odgovorili svim zadacima.

Da li se snabdevenost lekovima i opremljenost vojnih bolnica pokazala dovoljnom za lečenje svih pacijenata koji su potražili pomoć od vojnog zdravstva? Šta je novo nabavljeno tokom ovog perioda za borbu protiv korona virusa?

VMA je otvorena za sve građane s obzirom da nije pogodna za lečenje obolelih od korona virusa. Koliko je pacijenata dobilo medicinsku pomoć u VMA tokom vanrednog stanja?

- Od trenutka kada je VMA odlukom kriznog štaba Vlade Republike Srbije proglašena bolnicom za lečenje svih kovid negativnih pacijenata, 24. marta, na prijemno-trijažnom punktu ispred Centra hitne pomoći VMA pregledano je 7905 građana, a od početka vanrednog stanja, 15. marta, više od 11.000. U isto vreme u Centru hitne pomoći VMA zbrinuto je 5020 pacijenata čije je zdravstveno stanje zahtevalo dalje dijagnostičke i terapijske procedure, a na stacionarno lečenje primljena su 872 pacijenta. Trenutno na VMA leži više od 500 pacijenata. U istom periodu urađene su i 372 hitne operativne procedure. Pored VMA, Vojna bolnica Niš takođe je proglašena za bolnicu za prijem pacijenata koji nisu inficirani virusom. Tamo se takođe upućuju pacijenti kojima je neophodna hitna medicinska pomoć, nezavisno od vrste osiguranja i u periodu od 10. do 24. aprila primljen je 121 civilni i 20 vojnih osiguranika.

Koliko je po vašoj oceni vojno zdravstvo uspešno položilo i ovaj težak ispit?

- Smatram da je vojno zdravstvo uspešno položilo ovaj težak ispit upravo pravovremenim planiranjem i nabavkom neophodne zaštitne opreme u cilju neometanog rada svih vojnozdravstvenih ustanova i angažovanja pripadnika vojnog saniteta na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Naš zadatak je, kao što je i kroz istoriju dokazano, da uvek budemo uz narod kada je najteže i mislim da smo to još jednom uspeli. Pored redovnih zadataka, uvođenja preventivnih mera, lečenja obolelih od korona virusa i svih ostalih pacijenata, uspevamo da svakodnevno ispunimo sve zadatke koji se rađaju na dnevnom nivou. Mnogo doprinosi i odlična koordinacija sa civilnim strukturama, a posebno sa RFZO po pitanju nabavki lekova i medicinskih sredstava.

Da li se Vojska Srbije spremna za mogući drugi talas pandemije koji najavljuju na jesen?

- Očekujemo naredni talas pandemije i vojni sanitet je spreman zahvaljujući kapacitetima koje imamo i koje smo infrastrukturno formirali u prvom talasu pandemije. Tu pre svega mislim na rad vojne kovid bolnice u VMC „Karaburma“ koja je spremna za prihvat oko 160 pacijenata sa težom kliničkom slikom, kao i na pripravnost vojnih bolnica u Nišu i Novom Sadu, jer su i u tim bolnicama završeni infrastrukturni radovi za prijem kovid pacijenata ukoliko bude bilo potrebe. Takođe, nastavljamo pravovremenu popunu rezervi zaštitnom medicinskom opremom, lekovima i potrošnim sanitetskim materijalom.