U toku je identifikacija 400 tela! Izvesno je da su u pitanju Srbi

Predsednik Komsije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović istakao da je podatak od ukupno 35.000 nestalih lica koliko ih je evidentirao Crveni krst još 10.179 se vode kao nestala, ali da je ipak napravljen veliki reultat u rešavanju slučajeva nestalih, čak 72 odsto.

Veljko Odalović je tokom gostovanja dodao da je mali broj novih informacija koje mogu da nam pomognu.

- Veliki je to broj bez obzira na veliki rezultat koji je napravljen, ipak je 72 posto slučajeva nestalih rešeno. Za one koji nisu rešili i za nas koji se ovom problematikom bavimo, ovo je nešto što nas dovodi u ponekad delikatnu situaciju, to je da zbog dinamike i sporosti rešavanja ove problematike sa porodicama, kada razgovaramo ne znamo šta da im kažemo. Nije problem više samo u telima koji se bave nestalim licima, oni od nas očekuju, jer su to mandati koji su povereni nama ili kolegama u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini ili o mehanizmu radne grupe sa Prištinom, ali u svakom slučaju taj broj je nešto što zabrinjava. Malo je novih informacija koje mogu da nam pomognu, ono što apelujemo je da svi izvori, sve arhive, sva dokumentacija koja može da pomogne, bude dosatvljena telima koja se bave ovom problematikom. Želimo da učinimo dodatne napore da pretragama i arhiva Haškog tribunala, arhiva međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija koje su bile na prostorima bivše Jugoslavije da pokušamo da dođemo do novih informacija.

Odalović naglašava da Srbija poklanja veliki značaj na unapređenju bilateralne saradnje, ali da i dalje postoje poteškoće u odnosima sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom.

- Bilateralna saradnja je nezamenjiv mehanizam iz razloga što na teritorijama država, cela procedura i sve ono što se radi u mandatu i nadležnosti tela koji su iz tih država i zato je bilateralna saradnja mehanizam preko kojega kroz sporazume i protokole koje potpišemo mi imamo način da kao monitori prisustvujemo svim radnjama, da li je to provera lokacija ekshumacija, identifikacija, obdukcija, uopšte više nije u kojoj god fazi bilo mi smo prisutni. Želim da istaknem da je to mehanizam i razmena informacija i postupanje po zahtevima jedne ili druge strane, jer to nije samo jednosmerna, mi da sarađujemo sa njima po našim zahtevima, dobijamo zahteve od Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Ono što želim da istaknem je da imamo tu problema iz razloga što su brojne lokacije koje su najavljene i koje su tražene da se provere za sada još neproverene i to je ono na čemu mi insistiramo, ali imajuću u vidu da su mandati tela na njihovim teritorijama i njihovih nadležnih organa takvi da njihova tela donesu odluku i mi onda pristupamo.

- Ono što nas takođe brine u ovom trenutku kada su u pitanju mandati na prostoru Kosova i Metohije jer smo do sada kroz mehanizam radne grupe imali aktivno učešće i prisustvo i direktne nadležnosti u ovoj problematici i Umnik-a i Eulex-a. Sada se sve to polako odlukama međunarodnih institucija polako gasi, polako smanjuje i sve više smo upućeni da sarađujemo sa predstavnicima privremenih kosovskih institucija jer se veliki broj nadležnosti nažalost prenese selektivno na njih. Imamo problem da se u strukturi vlasti nalaze ljudi koji bi trebali da podrže ovakve odluke i naše zahteve, a izvesno je da mnoge lokacije koje istražujemo i mnoge identifikacije posmrtnih ostataka direktno upućuju na odgovornost onih koji danas treba da daju saglasnost da se to radi.

- Veliki problem je i preko 4.000 tela koji se nalaze u mrtvačnicama širom prostora bivše Jugoslavije, pronađeni su posmrtni ostaci, ali nemaju identifikacije. Samo u Hrvatskoj se nalazi 911, u Banja Luci 660, Bosna i Hercegovina preko 2500, Priština blizu 400. Mi imao tela, imamo krvne uzorke od porodica koje su dale, ali nemamo poklapanja. Oni moraju da daju odgovore porodicama nestalih čija su to tela! Ona se ne nalaze u ovih skoro 25.000 rešenih slučajeva, nego u odnosu na 10.179, postoji još oko 4.000 tela ili delova tela na osnovu kojih se može izvršiti veliki broj identifikacija. I tu je problem na koji smo ukazali i on je izišao iz tog bilateralnog okvira i to smo postavili kao jedan od prioriteta u jednoj grupi za nestala lica koja je formirana na inicijativu Velike Britanije, a potpisani sporazumi na marginama samita zemalja Zapadnog Balkana koji se održava u Londonu.

- Ono što Srbija može odgovorno da kaže, mi smo na teritoriji Republike Srbije ekshumirali 1.383 posmrtna ostatka. 900 su izmeštena tela kosovskih Albanaca i skoro 99 posto identifikovano je i predato preko Umnik-a porodicama. Drugi deo priče je vezan za 1991. i 1995. godinu, za rečne tokove Savu i Dunav, gde su rečnim tokovima u tom periodu 483 tela doplovila. Kasnije smo sva ta tela sa predstavnicima komisija i iz Hrvatske i iz Bosne i Hercegovine ekskumirali, uzeli uzorke i preko 300 tela do sada identifikovali i predali. Preko 150 predato je BiH, 101 Republici Hrvatskoj, a deo je sahranjen u Srbiji. Srbija je tu radila što je do nje, bez različitosti.

Kao komisija Republike Srbije, Odalović ističe da su prsustvovali na ekshumaciji na oko 1.200 lica, da su 800 tela identifikovani, a oko 400 tela je u postupku i dodaje je da je gotovo izvesno da su to u pitanju Srbi.

- Što se tiče ''Oluje'' i grobnica koji smo mi do sada pronašli, na oko 1200 ekshumacija smo prisustvovali kao komisija Republike Srbije. Mi smo do sada 800 tela identifikovali, još oko 400 tela je u postupku i izvesno je da su to Srbi, nemamo dilemu. Treba više volje, treba više dinamike. Činjenica je da za zločine nad Srbima niko nije odgovarao. Međunarodna zajednica ima veliki teret i ogromnu odgovornost. Ne smemo da zaboravimo nikada da zona u kojem se dogodio progrom, Oluja, bila zona koja je bila zaštićena pod mandatom Ujedinjenih nacija. UN nisu sprečile taj pogrom. Drugi pogrom koji je istih ili sličnih razmera desio se na prostoru Kosova i Metohije i opet u vreme mandata međunarodne misije UN. Zato je njihova odgovornost najveća, zato su oni odgovorni, da ovo što se desilo tada isprave.

BONUS VIDEO: Pitali smo građane šta misle o Borisu Džonsonu - jedan odgovor je HIT