Svojim medijima naredio: Blatite Borisa Tadića na svakom koraku!

Ovog puta se na tapetu našao bivši predsednik Srbije Boris Tadić. Đilas je svojim medijima naredio da na sva usta "pljuju" po Tadiću i da ga ne štede, a takav jedan tekst je upravo objavljen na njegovom portalu Direktno.

Prenosimo tekst sa Đilasovog medija u celosti:

- "Znam kako se pobeđuje ova vlast i Aleksandar Vučić". Pa ne znaš, jer ako misliš da Vučića neko može pobediti izborima, onda zapravo navodiš vodu na njegov mlin.

Ali, to jeste svrha svih skorašnjih izjava bivšeg predsednika Srbije i bivšeg počasnog predsednika DS, Borisa Tadića, a vezano za njegovu "samokandidaturu" na budućim predsedničkim izborima u Srbiji.

Pošto nije uspeo da sa Trifunovićem i Živkovićem "oslobodi" Vračar, potpuno je jasno da neće osloboditi ni Srbiju od Vučića.

Prošlo je Tadićevih "5 minuta" koji su zapravo trajali skoro 15. Onomad su ga od milošte prozvali "Kralj", a u Srbiji to je uvek bio sinonim za nekontrolisanu vlast. Danas još jednog "kontroverznog biznismena" sa severa KiM zovu "Kralj", što će reći da taj epitet nije ni najmanje pohvalan, bar ne časnim ljudima.

Šta "misle oni milioni građana koji su glasali za politiku koju smo vodili", videli smo na najgori mogući način; građani su glasali protiv Borisa Tadića, jer im se smučio, pa su iz inata pobedu dali Tomislavu Nikoliću, samo da se oslobode "žute bede". Dakle, nije Nikolić postao predsednik Srbije zato što ga je narod voleo, već zato što to je to bio jedini izbor protiv Tadića.

A smučio se Tadić Srbiji iz mnogo razloga. Još kao ministar vojni demolirao je odbrambenu moć zemlje tako što je vojsku i naoružanje sveo na peroreze i petarde, a kao predsednik je sa Šutanovcem i Ponošem jurnuo ka NATO. Jurnuo je i prema Briselu, sa Borkom, ali se u poslednjem trenutku dozvao pameti i povukao ručnu, poučen rezultatima dovođenja EULEX-a na KiM i "štimovanjem" pitanja o kosovskoj secesiji pred Međunarodnim sudom pravde, a i Merkelinih "sedam zahteva", baš pred kampanju, nisu bili dobri po rejting.

Kao direktan učesnik kosovske priče od 2000. pa do juče, moram priznati da je u vreme Tadićeve vladavine naneta ogromna šteta srpskim državnim i nacionalnim interesima na KiM, čime su širom otvorena vrata za uništenjem svega preostaloga što su uradili naprednjaci, socijalisti i propali julovci.

Neću da ulazim u priču da li je Boris Tadić direktno učestvovao i pomagao nastanak naprednjaka, jer sam u to vreme od prvog britanskog "ambasadora" na Kosovu, Dejvida Blunta, dobio drugačije podatke i neću da se bavim službenim razgovorom koji smo imali sa monahinjom Irinom, ali hoću da kažem da je veoma simptomatično kada otac ne želi da razgovara sa sinom, a sin upravlja narodom, a narod posle te uprave krene prema Nikoliću, a Srbija u propast.

Ne želim ni da se bavim stepenom moralnog čina počasnog predsednika jedne stranke koji istu napušta da bi osnovao svoju. Verovatno bi osnovao i svoju državu, da je mogao, pošto ga je ova najurila.

Temelje rasula srpskog pravosuđa pratimo baš iz vremena Borisa Tadića, koji je u ulozi "Kralja" krenuo da napravi pravosuđe po svojoj meri. Taj fijasko ustavno-pravnog poretka je neverovatno pogodovao naslednicima, koji su uspeli u onome u čemu Tadić nije, a sve uz pomoć EU, kojoj je srpsko rasulo vladavine prava smetalo u Tadićevo vreme, ali ne i danas, kada očekuju priznanje, znamo čega.

Početke organizovanog rasula DS-a takođe beležimo iz Tadićevog perioda.

Pamtimo i kidavelu u Rumuniju, zapravo od odgovornosti, od demonstracija i paljenja u Beogradu, a pamtimo i još jednu akciju lovaca na ucenjene glave – odvođenje Radovana Karadžića. Nije zaboravljeno ni izvinjavanje BiH, Hrvatskoj, Srebrenici...

Dinkić, Marjanović, Đelić, Malović, Šutanovac, Pajtić, Stefanović, Jeremić, Jovanović, Čanak, Čomić, Nikolić, Vučić ... sve je to Tadićeva ostavština, da ne kažem prljavština.

Dva puta - bilo je dosta. Ni tada nismo imali sreće, a kamoli "treća sreća", pogotovu ako ta treća treba da izađe iz kuhinje zapadnog lonca, jer jasno je da neke ambasade pokušavaju da ohrabre Borisa Tadića da se nametne kao lider svima ostalima, da okupi opoziciju, dok im je cilj zapravio da uplaše Vučića koji je pustio mašti i jeziku na volju, a postao nestašan. Svestan je Tadić svoje uloge strašila u najavi, hteo bi da to iskoristi i unapred se iscenka sa Vođom. Pokušava da stavi šapu nad razvalinama DS-a i slabostima ostalih nerelevantnih. Pa ostavimo ih, neka se muvaju.

Dobro je što belosvetski krojači pokušavaju da Srbiju okrpe poslednjim rezervama trulog konca, jer to je signal da ubrzo stiže svilen gajtan - napisao je za Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a za Direktno.rs.