Srpske obaveštajne službe otkrile su još jednu špijunsku mrežu koja je korišćena protiv nacionalne bezbednosti Srbije, a u korist Hrvatske!

Bezbednosno-informativna agencija podnela je krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici protiv Nikole Kajkića i Dražena Letića zbog krivičnog dela špijunaže. Letić je, kako je upozorila BIA, samo deo saradničke mreže u kojoj je više državljana Srbije, a nju je tokom prethodnih godina oformio i koristio Kajkić.

U službi SOA

BIA saopštava da je prikupila podatke koji ukazuju na sumnju da se Dražen Letić, bivši pripadnik MUP Srbije, svesno, tajno i organizovano na teritoriji Srbije angažuje na prikupljanju informacija koje imaju obaveštajni karakter. To je, prema saopštenju BIA, radio u sprezi sa još nekoliko osoba koje se nalaze u prikrivenoj službi Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA) Hrvatske, i to uz materijalnu nadoknadu, po nalozima pripadnika hrvatskih bezbednosnih i političkih struktura.

Prema podacima BIA, Letić je ove informacije prenosio hrvatskim obaveštajnim činiocima i pomagao im u aktivnostima koje su oni usmeravali na ugrožavanje nacionalne bezbednosti Srbije, međunarodno-političkih i ekonomskih interesa naše zemlje.

Vrbovao ih Hrvat

- Letić je deo saradničke mreže sačinjene od više državljana Srbije, koju je tokom prethodnih godina oformio i koristio Nikola Kajkić, rođen 1973. godine, državljanin Hrvatske, inspektor u Odeljenju za terorizam i ekstremno nasilje u Policijskoj upravi vukovarsko-sremskoj, predsednik Nacionalnog sindikata policije Hrvatske, za prikupljanje obaveštajnih informacija, za vrbovanje osoba sa ovih prostora za saradnju s hrvatskim pravosuđem, kao i za dolaženje do dokumentacije koja bi bila zloupotrebljena u spoljnopolitičke svrhe, u cilju diskreditacije Republike Srbije - saopštila je BIA.

Kajkić je svojevremeno, kako navodi BIA, u periodu najintenzivnijeg korišćenja Letića u obaveštajne svrhe, obavljao i funkciju šefa hrvatskog istražnog tima za ratne zločine. Namera je bila, navodi BIA, ponovno pokretanje istražnih radnji u vezi s ratnim zločinima, počinjenim protiv osoba hrvatskog porekla u periodu građanskog rata u Hrvatskoj, a naročito u slučajevima koji su već okončani pravosnažnim presudama Posebnog odeljenja za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.