Srbija je danas pobedila i pored neverovatnog pritiska Zapada, a zbog jedne stvari to je izuzetno značajno za svet

Odbijanje prijema Kosova u Interpol višestruko je bitno za Srbiju, komentariše događaje iz Dubaija sa Generalne skupštine Interpola dugogodišnji srpski diplomata i nekadašnji predstavnik Srbije u Unesku Darko Tanasković.

Tanasković se nalazio na mestu srpskog predstavnika pri Unesku u Parizu 2015. godine, kada je Kosovo neuspešno apliciralo za prijem u tu međunarodnu organizaciju.

Odbijanje prijema Kosova u Interpol je, prema njegovim rečima, diplomatska pobeda Srbije i sa tog stanovišta možemo biti zadovoljni, smatra on.

„Od 2015. godine i pokušaja da uđe u Unesko, Kosovo nije uspelo da uđe ni u jednu značajnu organizaciju iz sistema Ujedinjenih nacija, a to ima poseban značaj kada je reč o Interpolu, s obzirom na to što je poslednjih dana i ponavljano i objašnjavano, da ako postoji nešto što bi bilo apsurdno i veoma opasno, onda je to članstvo jedne takve nedržave, sa vrlo ozbiljnim kriminalnim i terorističkim dosijeom onih koji je danas vode, da uđe u organizaciju koja se upravo bori protiv kriminala i terorizma“, kaže Tanasković.

Tanasković smatra da je za projektovanje i sagledavanje srpskog delovanja u budućnosti najvažnije, kako kaže, da na globalnom planu dolazi do pomeranja, u smislu otpora diktatu koji se nameće iz određenih centara svetske moći.

„To je veoma značajno pomeranje, jer ovoga puta, uprkos pritiscima koji su išli dotle da je u poslednjem trenutku menjana procedura odlučivanja u Interpolu, države-članice su smogle snage da se odupru“, napominje Tanasković.

Pritisak koji se iz određenih (zapadnih) centara svetske moći vrši na Srbiju, prema Tanaskovićevom tumačenju, posledica je upravo ojačanog i povoljnijeg položaja Srbije.

„Mislim da sa svih tih stanovišta ovo predstavlja veoma značajan događaj. U suštini, jedan pozitivan kontinuitet, od neprimanja u Unesko, preko prvog neprimanja u Interpol, povlačenja priznanja određenog broja država, pa do ovoga otpora koji je veći deo međunarodne zajednice pružio jednom bezočnom diktatu“, zaključuje Tanasković.