Siniša Mali potvrdio: Na računu Srbija ima dovoljno novca da isplati treći paket finansijske pomoći!

Mali je na TV K1 rekao da se i pored trećeg paketa mera i rebalansa budžeta, čiji će predlog sutra biti pred poslanicima u Skupštini Srbije, neće preći nivo javnog duga od 60 odsto BDP-a.

"Ako pogledamo koliko u ovom trenutku imamo para na računu, a to je 259 milijardi dinara, a treći paket je 257 milijardi, nećemo da se zadužujemo, ali novac je i dalje jeftin na finansijskom tržištu tako da ćemo deo pokriti sa računa, a deo na finansijskom tržištu, jer se to trenutno isplati", kazao je ministar odgovarajući na pitanje kojim novce će treći paket biti finansiran.

Ističe da je to princip ekonomske politike kojeg se drži vlada, da dugoročne kapitalne investicije finansira dugoročnim izvorima finansiranja.

"Vodimo računa o svakom dinaru, nama javni dug u odnosu na BDP i sa ovim rebalansom i sa trećim paketom mera, kao i s rekordnim investicima u kapitalne projekte, ne prelazi 60 odsto BDP-a, što je nivo Mastrihta, a pogledajte ostale zemlje: Nemačka ima dug na 80 odsto, Crna Gora preko 100 odsto BDP-a, zadužene su i Francuska, Španija, Grčka, Italija...", naveo je Mali.

Istakao je da će ukupna pomoć privredi i građanima, zajedno sa dva paketa pomoći od prethodne godine, biti u vrednosti od oko osam milijardi evra, što je 17,2 odsto BDP-a.

Ministar Mali je dodao da nema puno zemalja u svetu koje su toliku pomoć izdvojile za tu namenu srazmeno svom BDP-u. Kazao je da je država izdvaja rekordne sume za kapitalne investicije, čak 7,2 odsto BDP-a, da se grade četiri autoputa i da je obezbeđen novac za izgradnju još četiri, nove bolnice, fabrku vakcina, metro i drugo.

Na pitanje zašto se sada donosi rebalans budžeta i zašto ta sredstva nisu planirana kada se usvajao budžet u decembru prošle godine, s obzirom da se znalo da će nova pomoć privredi i građanima biti potrebna, Mali kaže da se nije znalo unapred kako će se odvijati situacija sa koronom, vakcinama i ekonomijom, kao i da se budžet pripremao još u oktobru, a da je usvojen početkom decembra.

Dodaje je i nemačka vlada imala u rebalans u aprilu.

Komentarišući primedbe Fiskalnog saveta za meru novčane pomoći građanima, Mali je rekao da je reč o pomoći ljudima koje država ne posmatra samo kao "multiplikatore" i koliko će se nešto vratiti u budžet. 

Hteli smo da pomognemo svima i da građani kada je bilo najteže osete da je država tu, jaka i stabilna, naglasio je Mali. Mali dodaje da je pomoć građanima od 100 evra prošle godine pogodila "pravo u centar" i da je ta pomoć psihološki mnogo značila građanima.

Napominje da je u 2020. bila veća naplata PDV-a nego 2019. godine uprkos pandemiji korona virusa.

"Nama se promet u prodavnicima uprkos pandemiji korona virusa povećao s obzirom da smo naplatili više PDV-a, a pomogli smo građanima sa oko 90 milijardi dinara ukupno kada se sabere jednokratna pomoć penzionerima i 100 evra za sve punoletne građna. Razlika u naplati PDV-a je bila oko 20 milijardi, taman oko 20 odsto od toga što smo dali građanima nam se to vratilo u sistem. Ne samo sto smo pomogli građanima, već se to i vratilo kroz naplatu PDV-a".

Mali, takođe, kaže da se tako stimulisala potrošanja i o obezbedio nastavak proizvodnje. Svakom od ovih mera pokrivamo deo mozaika "privreda i građani", dodao je Mali.

Ističe da su javne finansije Srbije zdrave, ali da ga jedino brine u kakvom će stanju biti globalna ekonomija, pošto bi to moglo da utiče na našu zemlju.

"Plaši me brzina otvaranja globalne ekonomije. Ipak, Kina je imala u prvom kvartalu rast od 18,2 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine, a Kina nam sve važniji trgovinski partner", naveo je ministar.

Dodaje da je Srbija u svakom slučaju spremna i za iscrpljujuću borbu sa korona virusom.

Mali kaže da je najbolja potvrda stanja srpskog BDP-a o i javnih finansija kreditni rejting Srbije i podsetio da je agencija Mudis nedavno povećala kreditni rejting našoj zemlji, kao da treba videti šta međunarodne institucije potput MMF-a kažu za srpsku ekonomiju.

Napomenuo je da se u dosta stvari slaže sa Fiskalnim savetom i Pavlom Petrovićem i da mu znači svaka argumentovala rasprava sa predstavnicima Fiskalnog saveta, ali da ne može da se složi sa neargumentovanim tvrdnjama bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu finansija Gorana Radosavljević koji je izjavio da će se javni dug Srbije zbog rebalansa i novog zaduživanja popeti na 70 odsto BDP-a.

Mali je rekao da ne znam kako je Radosavljević došao do te računice.

Na pitanje kako će biti rešen problem sa frilenserima koji ne prihvataju predlog vlade za izmirivanje poreza u prethodnih pet godina, Mali kaže da je jedno udruženje frilensera prihvatilo taj predlog, ali da drugo koje predstavlja Miran Pogačar nije.

Mali ističe da to drugo udruženje ne prihvata predlog države da svi koji su zarađivali mesečno do 56.000 dinara ne placaju ništa, a ostalima da se reprogramira dug i da ga izmire bez kamata na 10 odnosno na 120 rata.

Dodaje da ima i frilensera koji su, kao i svi ostali građani, plaćali porez u prethodnom periodu iako su zarađivali do 56.000 dinara mesečno i koji s pravom postalvljaju sada pitanje da li su bili budale što su plaćali porez.

Mali je objasnio da će oni koji su zarađivali, na primer, 700 evra mesečno kroz reprogram na 120 rata plaćati 7,4 evra mesečno.

Ministar je naglasio da je država svojim predlogom izašla u susret socijalno ugroženoj grupi frilensera, ali da ne može da izađe u susret onima koji su na internetu zarađivali veliki novac i otpiše im porez, jer ni u jednoj državi ne bi bilo moguće, kako je rekao, da neko dođe i kaže da nije znao da treba da plati porez.

Mali je po pitanju klubova i noćnih barova i naplate poreza iako nisu radili kazao da lokalne samouprave razgovaraju sa njima.

"Sada smo blizu da pronađemo rešenje i za njih, juče su bili veoma konstruktivni razgovori. Naša politika je takva da pokušamo da pomognemo svima u zavisnosti koliko je ko pogođen krizom", rekao je Mali.