Sa reči se otišlo i korak dalje

Direkorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda Jelena Milić izjavila je danas da predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj i drugi koji je optužuju da je "NATO lobista" eksploatišu bombardovanje Srbije na apsolutno neprimeren način, kao i, kako je rekla, "kremaljske strukture".

Milić je to rekla za TV Al Džazira povodom tužbe koju je podigla protiv Šešelja pred Osnovnim sudom u Beogradu zbog, kako je navela, Šešeljevih mizogenih izjava.

"Šešelj i drugi me ne optužuju da javno zagovaram članstvo Srbije u NATO, već da sam NATO lobista, što nikako nije isto. Kao i kremaljske strukture, oni eksploatišu posebnu okolnost u odnosima Srbije i NATO - bombardovanje (1999) - na apsolutno neprimeren način, koji unižava i civilne i druge žrtve, i građane Srbije koji su kroz to prošli - za razliku od njega i njemu sličnih - ni krivi ni dužni, a tokom bombardovanja nezaštićeni", rekla je Milićeva.

Ona je ocenila da se takvim pristupom umanjuje mogućnost za realno sagledavanje istorijskog konteksta, ali i mogućnost procene štete i eventualne pomoći Zapada za otklanjanje preostalih posledica, na primer kroz pomoć EU u poglavlju o životnoj sredini, čija je implementacija skupa.

"Zalažem se za članstvo Srbije, ali samo verifikovano, na demokratski način. Vojna neutralnost mimo EU zajedničkih politika je sasvim legitiman i pametan izbor za Srbiju u narednom periodu. Mnogo se može naučiti i sarađivati sa Švedskom i Finskom, na primer, od načina saradnje i NATO borbe protiv hibridnih pretnji, zaštite kritične infrastrukture, jačanje otpornosti stanovništva, koncept totalne odbrane", rekla je Jelena Milić.

Upitana šta očekuje od procesa u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, gde je održano prvo rocište po njenoj tužbi protiv Šešelja, rekla je da želi "pravdu", ne samo za sebe već, kako navodi, za odnos javnosti prema ženama u nevladinim organizacijama koje se bave najnepopularnijim i najtežim temama sa kojima se Srbija suocava.

"Institucionalnu, a ne arbitražnu aboliciju tabloida i TV-a s nacionalnom frekvencijom, koje su Šešelju dopuštale godinama mizogine uvrede i širenje laži protiv mene, zato što sam ja kao postala, po njihovoj proceni, patriota. Ne, to ne želim i ne prihvatam", rekla je Milićeva.

Na pitanje kako je došlo do toga da neko ko je osuđen za ratne zločine iz devedesetih ponovo ima politički uticaj u Srbiji, ona kaže da Šešelj ima "kremaljsku podršku, i ucenjivački kapital".

"Ali, ovo su poslednji trzaji SRS-a", dodala je Milićeva, ocenjujući da se, za razliku od Šešelja, vlast u Srbiji reformisala.

Upitana koliko je stvarno prisustvo Rusije, a koliko SAD u Srbiji u ovom trenutku, ona tvrdi da je Srbija vodila politiku otvorenih vrata za mnoge oblike ruskog uticaja, ali da ruski uticaj ima "oblike i metode koje

vlastima ne odgovaraju da idu direktno protiv njega, pre svega zbog pokušaja kompromisa sa Zapadom oko Kosova".

Ona ističe da vlast i bliske strukture sve više govore o značaju ponovnog preispitavanja savezništava Srbije i SAD i prisećaju se svetlih trenutaka zajedničke savezničke prošlosti.

"Kome i zašto tačno može da smeta jačanje srpsko-američkih odnosa? Rešenje kosovskog pitanja, u kome Srbija ne bi, ovog puta sa razlogom, bila razočarana u Zapad, mala je cena za tako veliku dobit. Zdušno radim na tome", rekla je Jelena Milić.

Na pitanje da li Srbija može na kraju da ostane neutralna ili mora da se odredii između Zapada i Rusije, ona kaže da mora da se odredi politički, ali da može, kao Švedska i Finska, da bude neutralna.

"Prvo da se reši Kosovo, da se demokratski izabere spoljnopolitička strategija neopterećena pitanjem Kosova, pa da se strategije nacionalne bezbednosti i odbrane sa tom opredeljenom strategijom usklade, kao i sa objektivnom pretnjama, izazovima i resursima", zaključila je Jelena Milić.