Jedno pogrešno pitanje nas je koštalo svega!

Tu vlast predvodio je bivši predsednik Srbije Boris Tadić koji se svim silama zalagao da Kosovu da na ceni i busanjem u grudi, predstavljajući sebe velikim patriotom, tobož se zalaže za očuvanje celovitosti Srbije.

Nažalost, Tadić je ovo loše odigrao i njegovi planovi su pali u vodu jer je skupština Kosova 17. februara 2008. jednostrano proglasila nezavisnost autonomne pokrajine Kosovo i Metohija od Republike Srbije.

 

Tadićeva vlada je tada shvatila da ipak Kosovu mora da obori cenu i igra kako moćnici sviraju, pa je povukla potez kojim je zakucan poslednji ekser u kovčeg nepriznate države koju Šiptari danas nazivaju svojom.

 

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 8. oktobra 2008. predlog Srbije kojim se od Međunarodnog suda pravde u Hagu zahteva savetodavno mišljenje da li je nezavisnost Kosova i Metohije proglašena u skladu sa međunarodnim pravom, ali naš pravni tim je tada svesno omanuo.

Njihova greška zbog koje srpski narod plaća i dan danas ležala je u pogrešno postavljenom pitanju pred međunarodnim sudom pravde.

 

Pojedini analitičari više puta su ukazali na to da je u tom presudnom trenutku pravni tim i vlada u Beogradu koja je vodila taj pravni tim i pregovore postavila pogrešno pitanje međunarodnom sudu pravde i da je tada međunarodni sud pravde doneo odluku po pitanju koje je postavljeno iz Beograda.

Postavljeno pitanje bilo: Da li je akt nezavisnosti po međunarodnom pravu?

A ne: Da li je secesija dela teritorije po međunarodnom pravu?