Predsednik Srbije će učestvovati na 55. Minhenskoj konferenciji o bezbednosti!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovao je danas u Minhen, gde će učestvovati na 55. Minhenske konferenciji o bezbednosti, a već popodne ima bilateralne sastanke sa visokim zvaničnicima Nemačke, Velike Britanije, Belgije i drugim.

Tokom učešća na konferenciji predsednik Srbije će imati on će imati 15 do 20 bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, među kojima su predsednici Jermenije i Moldavije, evropski komesar Johanes Han, šefovi ruske i nemačke diplomatije, Sergej Lavrov i Hajko Mas, potpredsednik belgijske vlade Didije Rejnders.

 

Vučić će imati i odvojene susrete sa poslanicima Bundestaga, senatorima i članovima delegacije Kongresa SAD, kao i sa zvaničnicima Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije.

Tokom konferencije Vučić će učestvovati na Panel diskusiji „Bezbednost u Jugoistočnoj Evropi: dva koraka napred, jedan korak nazad“.

Organizator konferencije najavljuje da će od 15. do 17. februara, o aktuelnim krizama i bezbednosno političkim izazovima u svetu, što je glavna tema skupa, govoriti oko stotinu visokih predstavnika iz politike iz celog sveta.

Kako se ističe u saopštenju dostavljenom Tanjugu, posle 2017. nemačka kancelarka Angela Merkel ponovo će uzeti učešće na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, na kojoj će govoriti i šef nemačke diplomatije Hajko Mas, ministarka odbrane Ursula fon der Lajen, ministar privrede Peter Altmajer, vicekancelar i ministar finansija Olaf Šolc, ali i više od 45 poslanika Bundestaga iz svih frakcija.

SAD takođe dolaze sa do sada najbrojnijom delegacijom, koju će predvoditi potpredsednik Majk Pens, a u kojoj će biti i predstavnici Kongresa, na čijem čelu će biti predsednica tog tela Nensi Pelosi.

Na dnevnom redu konferencije posebna tema biće posledice nove ere takmičenja velikih sila, a govoriće se i o kontroli naoružanja i saradnji u odbrambenoj politici.

"Prevedeno" na nediplomatski jezik, čini se da će glavna tema biti kako da se zaustavi Kina, te odnos prema Rusiji.

Ove dve zemlje posebno su apostrofirane i u godišnjem Izveštaju Minhenske bezbednosne konferencije, pod nazivom "Velika slagalica: ko će skupiti delove", i to u delu koji se bavi Zapadnim Balkanom.

U regionu su, kako se konstatuje u dokumentu, nedostatak političkog i ekonomskog napretka, kao i zamor od proširenja Evropske unije umanjili veru "obe strane" u izvesnost članstva.

Negativan razvoj situacije na Zapadnom Balkanu se intenzivira, navodi se u Izveštaju, dok drugi akteri povećavaju svoj uticaj, naročito Kina i Rusija.

Kina se vidi kao najnoviji "igrač" na Balkanu, a njene aktivnosti bude sumnju unutar EU da bi Peking mogao da iskoristi svoju ekonomsku snagu zarad političke dobiti.

Rusija je, dodaje se, tradicionalni igrač u regionu, ali sada Balkan posmatra kao ključni deo nove "velike igre", koja može da pomogne u ometanju i slabljenju Evropske unije.

Moskva se otvoreno optužuje za mere u cilju destabilizacije Zapadnog Balkana, uključujući aktivne napore za podsticanje etnčkog konflikta i izazivanje frustracija kod EU merama antizapadne propagande.

Istovremeno, stabilnost u regionu ostaje krhka, konstatuje se u Izveštaju.

U Sarajevu raste strah od eskalacije etničkih tenzija nakon ulaska "srpskog nacionaliste" Milorad Dodik u Predsedništvo BiH, kažu u Izveštaju.

A kao primer "krhke stabilnosti" navode da je Kosovo u decembru - protivno želji NATO - odlučilo da formira svoju vojsku na šta je Srbija, kako se tvrdi, odgovorila pretnjom oružane intervencije.