Poslao poruku od koje će se svi Srbi naježiti, a Zapad drhtati! Nikad jačim govorom podsetio šta znače prkos, ponos i junaštvo!

21.03 Predsednik Vučić se obratio povodom godišnjice bitke na Košarama

- Dugo sam pisao ovaj govor. Govor koji sam pripremao je možda nedovoljno snažan, nedovoljno odgovoran. Ali jednu stvar moram da kažem. Nismo samo šaputali prethodnih 20 godina, već smo krili i stideli se da govorimo o junaštvu naših ljudi. Krili smo da bismo se dodvorili onima koji su ubijali naš narod. I tek nedavno sam mogao i sam da osetim kod nekih prezir a kod nekih mržnju prema tim divnim ljudima koji su koračali sa nama na paradi u Nišu, kada su prvi put posle 20 godina naši heroji koračali u uniformama - rekao je predsednik Vučić, i dodao da su mnogi napadali taj patriotski čin.

Možda je to bio prvi put da su koračali, ali će tako biti i svakog sledećeg puta, oni su dali sve za Srbiju i žrtvovali, draga braćo, ne da vaas se ne stidimo, nego se vama ponosimo, vi ste najbolji deo nas i nek a to čuje ceo svet. Vi ste najbolji deo Srbije.

Mi imamo ono što oni nemaju, to imaju majke i očevi poginulih junaka. Mi imamo sinove Srbije koje oni svi nemaju u tih 19 zemalja.

Nekada sam govorio izgubili smo, ali sad više nisam siguran. Jedna mala zemlja, ponosna i časna, suprotsavila se sili koja je htela da nam otme nešto što je naše. Ovi vojnici su položili svoj život za otadžbinu.

Junaci su pali u bici, ali mi nismo izgubili tu bitku. Nismo izgubili na vojnom planu već na političkom planu. I ne od Albanaca već od sila koje su rešile da nam otmu deo teritorije.

Naš je posao da njihovo junačko delo nikada ne bude zaboravljeno, da imamo više živih nego mrtvih, više porodilišta nego grobnica, da nam knjige budu najjače oružje, a da pravo oružje koje nas brani bude toliko moćno da više niko ne krene na Srbiju. Najvažnije, da posle vojničkih pobreda a političkih poraza počnemo da pobeđujemo i u politici, da otvaramo fabrike.

Ako Albanci pomisle da mogu da ponove pogrom iz marta 2004. neka znaju da ćemo odgovoriti. Ako neko pomisli da može da ubija Srbe, naš odgovor će biti jači nego ikada u savremenoj istoriji. Druge ne diramo i ne pretimo, ali ne napadajte ni Srbe ni Srbiju, ali ne napadajte ni srbe ni srbiju, znaćemo da odgovorimo.

Neka je večna slava junacima iz svih sukoba, vama porodicama poginulih, hvala vam na vašoj žrtvi, vama dugujemo mi i slobodu, znam da za vas nema utehe, ali zahvaljujućim vašim sinovima braći i očevima, zahvaljujući vašim sinovima imamo mir. 

Klanjam se vašoj žrtvi, zahvaljujući poginulim sinovima, braći i očevima, Srbija danas ima slobodu. Borac nije zaboravljen kada pogine, nego kada ga zaborave. Nikada nećemo zaboraviti naše junake. Neka im je večna slava i hvala. Živela Srbija.

20.30 U toku je kulturno-umetnički program kojim se dočarava bitka na Košarama

20.15 Pukovnik u penziji Vidoje Kovačević održao je govor:

- Našim trupama koje su bile opkoljene na karaulama stigli su u pomoć elitne jedinice Vojske Jugoslavije, od kojih je jedna bila 63 padobranska brigada. Sastavljena je od vrhunskih, posebno obučenih padobranaca. Njihov dolazak je dao veliku moralnu i psihološku podršku, kako narodu, tako i jedinicama koje su se tu nalazile. Oni su zaustavili prodor šiptarskih terorista.

- Košare su primer kako vojnička snaga, volja, želja, jedinstvo i moral mogu da nadjačaju mnogo brojnijeg neprijatelja - rekao je pukovnik Kovačević i zaključio Njegoševim stihovima:

- "Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka!"

20.05 Prisutnima se obratio veteran sa Košara Vladimir Ilić koji je podsetio na teške dane borbe i setio se svojih ratnih drugova.

20.00 Intoniranjem himne "Bože pravde" počela je svečana akademija posvećena dvadesetoj godišnjici bitke za Košare.

19:55 Junaci sa Košara pozdravljeni su aplauzom i ovacijama kada su ušli u salu

Podsetimo, bitka se vodila od 9. aprila do 14. juna 1999. godine oko graničnog prelaza Rasa Košares, na granici Jugoslavije i Albanije.

Cilj napada bio je da se presecanjem komunikacije između jedinica Vojske Jugoslavije (VJ) u Đakovici i Prizrenu, omogući kopnena invazija na Kosovo i ovladavanje prostorom Metohije.

U borbama su učestvovali delovi 125. i 549. motorizovane brigade VJ, elementi 63. i 72. specijalne brigade, kao i grupa stranih dobrovoljaca među kojima je najviše bilo Rusa.

S albanske strane učestvovali su pripadnici OVK, regularne albanske vojske, Legije stranaca i NATO avijacija, čiji su avioni svakodnevno bombardovali položaje VJ i otežavali dopremanje hrane, municije i pojačanja.

Prema rečima ratnog komandanta 125. brigade Dragana Živanovića, u borbama za Košare poginulo je 108 pripadnika VJ dok ih je oko 150 ranjeno. Poginulo je 18 oficira i podoficira, 50 vojnika na redovnom služenju vojnog roka, 13 rezervista i 20-ak dobrovoljca, medju kojima i Rus iz okoline Habarovska Vitalij Glebovič (34). VJ je izgubila i jedno borbeno oklopno vozilo M-86.

Prema procenama VJ, na drugoj strani poginulo je nekoliko stotina pripadnika OVK, dok ih je oko 300 ranjeno. Među strancima dokumentovana je pogibija Francuza Arnoa Pjera (28) (verovatnog snajperiste), Italijana Frančeska Bidera (38) i Alžirca Murada Muhameda Alija.

Tokom bitke uništeno je i pet tenkova regularne albanske vojske, u pokušaju da se tenkovima probije odbrana VJ.