Pitam se ko je ovde LUD! Amerima se OVO ne sme prećutati!

„Uža Srbija ne bi trebalo da strahuje jer je vojska Kosova minorna snaga u odnosu na vojne kapacitete sa kojima Srbija raspolaže. Ali ona može da bude problem za srpski narod na severu Kosova“, kaže Miroslav Lazanski, novinar Politike.

Lazanski ocenjuje da će psihološki uticaj biti loš kada pored srpskih kuća počnu da prolaze vojnici sa puškama prištinskih oznaka:

„Svaki Srbin će pomisliti da je došao na red da se seli“, ocenjuje ovaj komentator i dodaje da, sa druge strane, odluka Prištine pokazuje da nikakva obećanja, da nikakvi dogovori i sporazumi koje je Srbija potpisala i potpisuje sa Kforom i NATO-om nisu izdržali test vremena i da se to beskrupulozno krši.

„Onda se Srbi koji tamo žive pitaju: Ko nama može da garantuje da imamo ikakva prava ako se ono što je u ime države Srbije potpisano tako flagrantno krši? Koje su naše onda garancije za budućnost na tom prostoru?“ kaže Lazanski.

On objašnjava da je vojska u psihološkom smislu za Prištinu značajan korak, jer na taj način amortizuje političke i diplomatske poraze — od Interpola do povlačenja priznanja, pri čemu se konačno razotkrilo da su SAD te koje idu protiv srpskih interesa na Kosovu.

„Ne znam kako ćemo mi postupiti, jer imamo dobre vojne odnose sa Amerikancima koji grade vojsku Kosova, koja je naš neprijatelj. Imamo i dobru saradnju sa Kforom, imamo zajedničke patrole, a onda njihov komandant kaže da se na KiM poštuje Rezolucija 1244, a prema tom dokumentu u pokrajini ne postoji druga vojska osim pripadnika Kfora. Zaista se možete zapitati — ko je ovde lud?“, uviđa ovaj vojni stručnjak.

Srbija, prema njegovom mišljenju, treba da napravi neki korak koji će jasno ukazati i Amerikancima, iako niko nije lud da ratuje sa njima, na to da ne možemo sa jedne strane da imamo odlične vojne odnose, a da na KiM ta ista američka vojska oprema, obučava i sponzoriše nove kosovske bezbednosne vojne snage.

Lazanski tvrdi da ne postoje mehanizmi da se Srbi sa severa pokrajine zaštite.

„Ovo što se dogodilo u prištinskom parlamentu dovodi u pitanje bilo kakve sporazume. Mi nikako da se opametimo. Pet godina ne može da se formira ZSO i to Priština veoma svesno opstruira i nijedan pritisak na tu istu Prištinu Amerika nije izvršila. Niko od američkih zvaničnika nije rekao: izvinite, potpisali ste Briselski sporazum, obavezni ste da uradite to i to, a niste ispunili obećano, ne možete dalje tako da idete…“, podseća Lazanski.

On smatra da Beograd mora da podvuče crtu, a to znači da nema nikakvih daljih razgovora sa Prištinom.

„Vašingtonu treba staviti na znanje da sve ovo, u najmanju ruku, nije prijateljski prema nama, a kad nije prijateljski, onda znamo šta je. Ako sad pređemo ćutke preko ovoga, onda će u vrlo brzo vremenskom periodu kosovska vojska špartati po severu Kosova i izaći će na administrativnu liniju. Šta ćemo onda?“ pita se Lazanski.

Dodaje da je i sam predsednik nekoliko puta rekao da Srbija ne može da bude pasivan posmatrač neke nove „Oluje“ na Severu KiM.

„U Prištini nisu naivni da idu sa nekom ofanzivnom akcijom na sever, ali će gledati gde su Srbi ranjivi, pokušaće da ih privuku sa dobrim platama da uđu u te kosovske vojne snage. Biće tu pomirljivih izjava da ta vojska treba da čuva multietničnost Kosova, da je sve to naš dom, a ispod žita će da gledaju kako da te Srbe sa severa proteraju i da stave taj prostor pod svoju efektivnu kontrolu“, kaže Miroslav Lazanski.

On smatra da je veliko pitanje koliko će Srbi biti kadri da se odupru svemu ovome. Naglašava da niko nije lud da ide u otvoren sukob ni sa NATO-om ni sa SAD, ali da postoji toliko hibridnih metoda za delovanje za koje ni Amerikanci nemaju rešenje, kao što je recimo da civili stanu na barikade — niko neće smeti da puca na njih.

Ovo sve, prema oceni Lazanskog, razotkriva ulogu Amerike i pojačava lošu sliku koju Zapad i SAD već imaju kod većine srpskog stanovništva.

„Ako je Vašingtonu zaista stalo do budućnosti i do kakvih-takvih dobrih odnosa sa većinom srpskog stanovništva, onda su ovo njihovi pogrešni potezi. Očito je da su se Amerikanci u strateškom oslanjanju odlučili za Albaniju i Kosovo, a Srbi štagod da urade nemaju šanse da osvoje srce i umove ljudi koji sede u Stejt departmentu“, zaključuje Lazanski.