Otkriveni detalji posle 18 godina: Sat i 15 minuta pričala o sebi, 15 minuta o Slobi i deci!

Nekadašnji bliski saradnik ubijenog premijera posredovao je u dogovaranju tog sastanka, a ispričao je kako je izgledao susret Miloševićeve udovice sa čovekom kojeg su svi označavali kao glavnog krivca što je bivši predsednik države završio u haškoj tamnici.

- Mirjana Marković je preko zajedničkog prijatelja molila da joj pomognem da se vidi sa Zoranom. Otišao sam kod Zorana, reako mu da ona želi da se vide, na šta je Đinđić odmah rekao: "Da, naravno." Brzo smo se dogovorili i odlučili da je najbolje da ona dođe u Vladu Srbije i to kasno uveče, noću kako niko ne bi video da ide kod Đinđića. Kako je dogovoreno, tako je i bilo. Došla je. Ona i Zoran su razgovarali iza zatvorenih vrata više od sat i po - počinje priču Vesić.

Druženje sa Mirom

O ovom susretu razgovarao je sa Đinđićem nekoliko dana kasnije.

- Mira je od Zorana tražila pomoć za Miloševića. Pričala je o postupku koji će se voditi, o dokumentaciji i dokazima koji će mu biti potrebni, onome šta je neophodno porodici, koja je ostala u Beogradu. Međutim, glavni utisak je da je Mira u tih sat i po, koliko su sedeli, sat i 15 minuta pričala samo o sebi, njenim problemima, sumnjama, razmišljanjima, a samo 15 minuta je govorila o Slobi i deci - dodaje Vesić.

Aktuelnom zameniku gradonačelnika ovo nije bio prvi kontakt sa nekada najmoćnijom ženom u Srbiji. Upoznali su se i pre početka njegove političke karijere, koja sa prekidima traje pune tri decenije.

- Kao student Pravnog fakulteta radio sam u listu Student zajedno sa Slobodanom Vuksanovićem i ostalim kolegama. Hteli smo da uradimo intervju sa Mirom i ona je pristala. Kada je tekst objavljen, odneo sam joj primerak novina. To je bio moj običaj - da sagovornicima uvek odnesem novine. Ona je volela da bude okružena mladim ljudima, da razgovara sa njima. Jednom prilikom sam je pitao da li bismo mogli da uradimo intervju sa Slobom. Rekla je što da ne i nekoliko nedelja kasnije pozvala nas je i rekla da nas on očekuje.

Pitanja bez odgovora

- Došli smo Vuksanović, još jedan kolega novinar, foto-reporter i ja. Prvi šok bio je na ulazu u rezidenciju. Vrata nam otvara Sloba, jede. Uz osmeh kaže: "Ajte, evo jedem sarmice, dođite..." te večeri sam video tu njihovu ljubav koja je bila patološka. Ona se za sve pitala... Pričali smo o svemu. Kao studentima, imponovalo nam je što razgovaramo sa predsednikom. Moj cilj je bio da kažem šta mislim, da iznesem kritiku... Sloba je to slušao, odgovarao, diskutovao... Vuksanović mi je kasnije rekao da ga je oblio hladan znoj, da je mislio da iz Užičke nećemo živi izaći.

Iako su Miloševiću odneli pitanja na intervju, odgovore nikada nisu dobili.

- Posle svega, ne mogu da kažem da je Milošević mislio loše Srbiji. Imao je dobru nameru, ali to nije dovoljno jer posao političara jeste da se na sve načine bori i obezbedi građanima da bolje žive. Zbog toga za nekoga i glasaju. On je ušao u sukob sa najvećom vojnom silom, zemlja je bombardovana, sve su to posledice njegove politike i njegove vlasti.