Orlić: Najveći deo silnih miliona Đilas je uzeo kada je zajahao Beograd

Prenosimo saopštenje Vladimira Orlića u celosti:

- Najveći deo svih onih silnih miliona koje je nagrabio iz tuđih džepova, besomučno pljačkajući narodne resurse, da bi ih potom sejao po tajnim računima od Mauricijusa, preko Amerike, do Hongkonga - Đilas je uzeo upravo u vreme kada je zajahao Beograd. Izgleda, rado se seća tog vremena i ponovio bi sve, samo ako se ukaže prilika.

Njegov je suštinski problem što se tog vremena sećaju i – svi ostali. Pa tako, čim Đilas počne nešto da bunca na temu vrtića koje roditelji ne plaćaju, ljudi se odmah sete kako je Đilas te vrtiće naplaćivao duplo. A mesta nije bilo, za više od 20 hiljada mališana. Samo je dranja kože sa leđa roditelja – bilo. Kad Đilas pomene porodilje i penzionere, ljudi se prvo sete da je i porodiljama i penzionerima ostao dužan na milione evra, pa ih je tek nakon što je Đilas oteran savesna gradska vlast u potpunosti isplatila. Nije bahatog tajkuna bilo briga ni za te ljude. Bio je zauzet preprodajom sekundi. Čim danas Đilas zausti o zdravom obroku za đake, ljudima pred oči dođe slika pola miliona roditelja koje su on i njegov kartel ostavili bez posla – a njihovu decu bez ikakvog obroka. Samo o sebi je brinula žuta banda, sve letujući na Mauricijusu - jer je „zdravo“. A i obroci su tamo lepi. Pa kad Đilas izusti reč „most“, već se svi refleksno uhvate za novčanik. Sete se ljudi stotina miliona evra narodnih para uzetih na samo jednom mostu u vreme Đilasovih lopova, i prođe ljude jeza. Vide već kako te pare lete negde put Švajcarske. Kad, na kraju, Đilas još pomene „domaće firme“, pošten svet više ne oseća ništa drugo sem gađenja i gneva. Jer ljudi znaju, pamte: ceo Beograd je tada pohlepni, večito nezasiti lopov, pretvorio u – svoju privatnu firmu. I sada to isto ljudima nudi ponovo? Stvarno?

Ono što Đilas i ekipa sa platnog spiska u njegovoj firmi, tragično zaglavljeni u prošlosti, očigledno ne razumeju, je - da su se i Beograd i Srbija nepovratno promenili. Dok čistimo sve ono što su oni upropastili, gradimo sve ono što su nam oni oduzeli, podižemo standard svakom čoveku i svakom detetu stvaramo razloge da svoju budućnost vidi ovde – nikome više ne pada na pamet da se vraća u vreme pljačke, otimačine, neznanja i bahatosti preko leđa naroda. Njihovo je prošlo. Neće to promeniti ni pretnjama nasiljem, odmazdom, revanšizmom, šišanjem žena do glave... Narod ih se ne plaši. I spreman je na svakim izborima to da im pokaže.

Nemaju Đilas, Marinike Mauricijus, živopisni prada manekeni iz Hongkonga i slični više šta da traže ni u Beogradu, ni u Srbiji. Možda da probaju u Švajcarskoj, na primer: tamo ih još ne znaju, a i za njihove finansije su učinili značajno više.