Od TAKSI na brašno, do potpune zabrane uvoza za godinu dana!

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubograd Savić objašnjava za Telegraf.rs da je uvođenje otežavajućih mera za srpske firme počelo stidljivo.

- Prošle godine su krenuli sa jednim proizvodom, sa brašnom. Takse od 40 evra po toni nisu uticale na mnogo na naše izvoznike, ali je to bio jasan pokazatelj njihovog stava prema Srbiji - objašnjava Savić.

Pojedinačne zabrane nastavljene su mesec dana kasnije otežavanjem izvoza građevinskog materijala. Mislili smo da je kulminacija stigla pre dve nedelje kada su prištinske vlasti uvele taksu od 10 odsto na sve proizvode iz Srbije, ali je juče na snagu stupila još drastičnija mera, namet u visini od 100 odsto koji je potpuno onemogućio srpskim firmama da posluju u južnoj srpskoj pokrajini.

Savić objašnjava da će ova odluka tzv. Kosova negativno uticati na sve - i na građane Kosova i na naše firme. Ova mera direktno pogađa čak 2.662 srpske firme koje na ovo tržište godišnje plasiraju robu vredno blizu pola milijarde evra.

- Dobar deo proizvoda na rafovima južne srpske pokrajine bio je iz centralne Srbije. Čim se toliko izvozilo činjenica je da je ta roba bila tražena. To će sada uticati na naše ljude koji tamo žive i rade. Naravno, veliki problem imaće i naše firme koje ostaju bez velikog prihoda od izvoza - kaže Savić.

Kutija keksa, na primer, koju su srpski proizvođači na KiM ranije prodavali po 200 dinara, sa prvim prošlonedeljenim rastom oporezivanja od 10 odsto, koje je uvela Priština, poskupeo je na 220 dinara, a sa najnovijim nametom od 100 odsto cena je duplirana i koštaće 400 dinara.

Pakovanje praška za veš je poskupelo sa 1.200 dinara na 2.400, a cena bojlera koji je jedan od najprodavanijih srpskih proizvoda na tržištu Kosova je skočila sa 15.000 dinara na čak 30.000 dinara.

Savić objašnjava da je moguće pronaći zaobilazne puteve kojima će roba iz Srbije stizati na KiM, ali da neće biti isplativi kao jedini logičan put koji im je prekinut.

- Roba će moći da se izvozi u Crnu Goru ili Makedoniju, pa da sa te strane ulazi na KiM. Proizvodi će na taj način biti skuplji, jer sam put košta više. Naravno, nije to moguće uraditi za jedan dan. Drugi scenario je da potražimo druga tržišta, jer je dugooročna poruka da nismo dobrodošli na Kosovo - kaže Savić.

On napominje da će u svakom scenariju naše firme pretrpeti veliku štetu.

- Proizvođači će imati viškove, moraće da pronađu tržišta na koja mogu da izvezu robu, da vide da li će EU prihvatiti taj kvalitet. A tu je i pitanje cene. Kada znaju da nam gori pod nogama, kupci će nuditi nam lošije cene - objašnjava Savić i napominje da kontramera ne bi imala efekta, jer iz KiM u Srbiju dolazi roba vredna samo nekoliko desetina miliona evra, mahom maline, borovnice, pečurke, vino, guma i goveđa koža.

Nijedan kamion sa robom iz centralne Srbije nije prešao administrativne prelaze sa KiM, prema informacijama Privredne komore Srbije.

- Ovo je nešto što nije viđeno u poslednjih 50 godina, da se ovako nešto dešava i da neko na ovakav način političku agendu prebacuje na teren ekonomije čineći štetu celom regionu i ugrožavajući stabilnost - napomenuo je Marko Čadež, predsednik PKS.

Ministar finansija Siniša Mali je, odgovarajući na pitanje novinara da li je moguće da država na neki način subvencioniše kompanije, odnosno, da kompanije snize cenu proizvoda koje plasiraju na tržište KiM, rekao da je na samim kompanijama da odluče o tome.

- Sve je stvar konkurencije i da li će, na primer, cena ''plazme'' biti smanjena, ali to je na kompanijama. Čime god da se bave kompanije i šta god da odluče, ostaje taksa od 100 odsto - kaže Mali i dodaje da je cilj ovog nameta da potpuno obesmisli trgovinsku razmenu i plasman robe na tržištu KiM.