Na izveštaj Evropskog parlamenta o napretku naše zemlje prošle godine podneto čak 385 amandmana

Na ovogodišnji izveštaj je podneto čak 385 amandmana, u nekima se Srbiji odaje priznanje za reforme i poštuje njen teritorijalni integritet, drugi iznose kritike u vezi sa ljudskim pravima, odnosu prema medijima, pa čak i prejudicira status Kosova. A ima i onih, "komšijskih".

Tonino Picula, kao kopodnosilac mnogih amandmana, između ostalog zahteva da pristupna pomoć bude uslovljena i ključna u daljem jačanju osnovnih vrednosti, te ukinuta u slučajevima sistematskih pretnji interesima i vrednostima EU. Insistira i na tome da obim pristupne pomoći Srbije odgovara cilju evropske perspektive Kosova. Kaže i da ne bi trebalo dalje otvarati poglavlja dok se Srbija ne obaveže na reforme.

Tonino Picula i Željana Zovko su uključeni u čak 58 amandmana. Zovkova je sama podnela 19, u kojima traži angažman na povratku opozicije u političke i parlamentarne aktivnosti, insistira na većem isticanju uloge EU u investiranju i trgovini sa Srbijom, ali zahteva i promovisanje kulturnog nasleđa, jezika i tradicije nacionalnih manjina i čvrsto odbijanje svakog pokušaja njihove diskriminacije ili asimilacije. Takođe, traži od Srbije da obezbedi jednako i nediskriminatorno obrazovanje na jezicima manjina, nameni im medijski prostor u nacionalnim i lokalnim medijima, kao i da obezbedi jednake mogućnosti i odgovarajuću zastupljenost u političkom životu, javnoj upravi i pravosuđu.

Njenim amandmanima se, između ostalog, traži i rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja sa susedima u vezi sa ratnim zločinima, nestalim osobama, povratkom otuđenih kulturnih dobara, kao i pojačavanje iskrenih napora u priznavanju i sprovođenju sudskih presuda o ratnim zločinima. Primećuje i značajno prisustvo govora mržnje i veličanje ratnih zločinaca u javnom prostoru i poziva Srbiju da pojača napore u borbi protiv toga. Insistira i na usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Ime Picule se, kao kopodnosioca, nalazi u 39 amandmana. U njima se Srbija poziva da u potpunosti primeni bilateralne sporazume sa susedima, ubrza rešavanje problema demarkacije granica, sukcesije, povratka kulturnih dobara... I on naglašava važnost regionalne saradnje u vezi sa ratnim zločinima i nestalim osobama, odbacivanje govora mržnje i veličanje ratnih zločinaca. Vlasti poziva i da se suzdrže od upotrebe "zapaljivog" govora prema građanima Kosova albanske nacionalnosti.

Bugarski poslanik Andrej Kovačev je zatražio da se omogući obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina od predškolskog nivoa, uz prevođenje i štampanje udžbenika i odgovarajući školski sadržaj za sve razrede i predmete do kraja srednjoškolskog obrazovanja. Traži i ulaganje dodatnih napora u društveno-ekonomski razvoj pograničnih regiona da bi se sprečilo njihovo iseljavanje. Pozvao je vlasti i da nastave sa naporima u eliminisanju nasleđa bivših komunističkih tajnih službi i otvore arhive za javnost, "kao korak ka demokratizaciji Srbije".

S druge strane, neki susedi insistiraju na poštovanju prava Srbije, kao na primer, Mađari Andor Deli, Kinga Gal i Andrea Bočkor. Oni (kao i Španac Antonio Lopes Isturis Vajt) ističu značaj formiranja ZSO kao presudnog elementa Briselskog sporazuma, pozdravljaju aktivnu i konstruktivnu ulogu Beograda u dijalogu i primeni sporazuma, traže brzu primenu nove metodologije proširenja, naglašavaju da Srbija ostaje posvećena regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima, miru, stabilnosti, pomirenju i održavanju klime pogodne rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja iz prošlosti. Podvlače i presudan doprinos Srbije zaštiti spoljnih granica Evropske unije.

Istovremeno, ovo troje mađarskih poslanika ponavljaju važnost usvajanja Zakona o finansiranju AP Vojvodine, a upućuju i poziv za poboljšanu koordinaciju na potpunoj, doslednoj i pravovremenoj primeni i periodičnoj reviziji Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.