Milošević je svojim odgovorom zgazio Albance, a onda je počelo bombardovanje Srbije!

Tekst sporazuma iz Rambujea, kojim je Srbija pozvana da prihvati NATO trupe na svojoj teritoriji, predstavljao je provokaciju, izgovor za početak bombardovanja. To nije tekst koji bi bilo koji Srbin prihvatio. To je bio loš diplomatski dokument i nikada nije trebalo da se pojavi u toj formi.

Ova izjava bivšeg državnog sekretara Bele kuće Henrija Kisindžera, kreatora novije američke spoljne politike, objavljena u londonskom "Dejli telegrafu" juna 1999. godine, jedna je od najpreciznijih ocena pregovora koji su na današnji dan, pre tačno dve decenije, počeli u francuskom dvorcu Rambuje.

 

Susret srpske i albanske delegacije nedaleko do Versaja, uz posredovanje međunarodnih predstavnika, danas se u svetskoj javnosti opisuje kao poslednji pokušaj da se problem Kosova reši mirnim putem. Za SRJ tada, a i Srbiju danas, konferencija u Rambujeu bila je suštinski nešto sasvim drugo. Bila je to, u režiji američke buldožer diplomatije, svesno postavljena zamka da se KiM otme elegantno, za stolom. Za slučaj neuspeha, pripremljen je još opasniji scenario - rat.

Zapamćeno je da je na čelu albanskog tima bio Ibrahim Rugova, ali i da je na međunarodnu scenu, pravo sa poternice, prvi put izašao vođa albanskih terorista Hašim Tači. Nije zaboravljeno ni da su dve delegacije samo jednom sele za isti sto, niti da je najvažnije konce vukao američki posrednik Kristofer Hil. Članovi tadašnje delegacije SRJ danas su saglasni da se u Rambujeu nije pregovaralo, već da je Beogradu namaknuta omča ucena.

Potpredsednik Savezne vlade SRJ Nikola Šainović tako kaže da pregovora u Rambujeu - nije ni bilo.

- Brzo se sve pretvorilo u ultimatum sa konačnim ciljem ulaska NATO trupa u Jugoslaviju. Naša strana bila je spremna za sporazum i prihvatanje bilo kakvog oblika autonomije Kosmeta, samo da bi se očuvalo srpsko stanovništvo. U drugoj fazi, međutim, uz pretnju bombardovanjem serviran nam je dokument čija je poslednja strana bila akt okupacije.

Šainović podseća da je on podrazumevao punu kontrolu teritorije i vazdušnog prostora od strane NATO. Njihovi vojnici dobili bi, prema nacrtu, pravo na slobodan prolaz preko Jugoslavije, besplatno korišćenje vojnih baza, luka i aerodroma, kao i usluge svih naših službi i apsolutnu zaštitu od svake odgovornosti.

Sporni dokument predviđao je i referendum o statusu Kosova posle svega tri godine. Ponuđeni sporazum zapravo bio je samo prelazni okvir za konačno ocepljenje KiM.

- U mojoj haškoj optužnici bilo je navedeno i da su Srbi sabotirali Rambuje. Sudije su, međutim, presudile da jugoslovenska strana nije kriva za propast pregovora.

Bivši šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović tvrdi da su uslovi iz Rambujea bili neuporedivo gori od ultimatuma Austrougarske iz 1914. U Rambujeu je, po njemu, počeo proces politike ucene SAD i Velike Britanije prema Beogradu, koji traje do danas:

- Ponuđeno nam je da potpišemo kapitulaciju, a to zaista nismo mogli da učinimo. Njihovi uslovi bili su presedan za međunarodne odnose. Neslavnu ulogu u Rambujeu odigrala je i Francuska. Zahvaljujući tadašnjem šefu diplomatije Iberu Vedrinu, koji je preuzeo ulogu ključara dvorca, dopustila je nezapamćeno ucenjivanje i mrcvarenje jedne suverene države na svojoj teritoriji.

 

Jovanović tvrdi da bi potpisom na tekst Srbija nestala u NATO moru, gde bi bila samo beznačajna činjenica. Kosovo bi dobilo državnost, ali bez prepreka u vidu Rezolucije 1244 SB.

Tadašnji ambasador SRJ u UN Vladislav Jovanović kaže da je odluka o uništenju SRJ doneta pre Rambujea. On podseća da je "Rambuje" tipičan primer alibi diplomatije - privida diplomatskog pokušaja rešavanja problema, iza koga stoji ultimatum koji je nemoguće prihvatiti.

Vlast u Beogradu na čelu sa Slobodanom Miloševićem nije bežala od ustupaka. Suočena sa ultimatumom, srpska strana, kako svedoči Šainović, bila je spremna i na potez očajnika.

- Svesni da će nas bombardovati, ponudili smo da Jugoslavija uđe u NATO, uz uslov da Srbija ostane cela sa KiM. Hil je Milutinoviću rekao da to nije tema i glatko odbio da se o tome uopšte razgovara.