Milošević je poručio da je Kosovo Srbija, a onda je počelo BOMBARDOVANJE!

Na konferenciji su učestvovali predstavnici vlasti u Srbiji i kosovskih Albanaca, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča. Krah konferencije označio je kraj nastojanja da se kosovska kriza reši mirnim putem.

 

U knjizi "Put u Rambuje" dr Predrag Simić navodi da su sporne odredbe pregovora bile vojno prisustvo NATO u SR Jugoslaviji i održavanje referenduma na Kosovu, posle tri godine.

Ričard Holburk sastao se posledni put sa Miloševićem u martu 1999. i ponudio mu zadnju šansu da prihvati ugovor u Rambujeu, po kojem bi Kosovo dobilo natrag svoju autonomiju, OVK se razoružala a mirovne snage i NATO se rasporedili na to područje. Milošević je odbio, što je dovelo do NATO - ovog bombardovanja SRJ, koje je trajalo 78 dana, od 24. marta do 11 juna 1999.

Kasnije je Volgang Petrič pred Haškim tribunalom izjavio da je predlog sporazuma iz Rambujea bio u interesu Jugoslavije. On je rekao da je bilo predviđeno da se sporazum iz Rambujea " preispita i revidira " posle tri godine na osnovu " volje naroda ", ali da je ta formulacija u odlučivanje uključila i srpska i albansku stranu i nije neminovno predviđala referendum, budući da je međunarodna zajednica "naučila lekciju referenduma u BiH". Bivši načelnik DB - a Goran Petrović je 2007. izjavio da bi bilo pametno tražiti retroaktivno prihvatanje sporazuma iz Rambujea.

U tekstu sporazuma u Rambujeu, koji je unapred bio napisan i koji su Vlada Srbije i kosovski Albanci trebalo samo da potpišu ustvari se pozivala Srbija da prihvati NATO trupe na svojoj teritoriji. Na taj način je Slobodanu Miloševiću postavljena jedna vrsta ultimatuma i "jedinog rešenja" za krizu na Kosovu i Metohiji. Punih 17 dana šefovi diplomatija nisu uspeli da se dogovore i da ubede kosovske Albance i Miloševića da potpišu privremeni mirovni sporazum. Razišli su se 23. februara sa najavom da će se ponovo okupiti 15. marta.

Amerikanci su imali plan - a to je raspoređivanje NATO snaga na Kosovu, ali njihovo insistiranje da pregovori moraju početi 7. februara i završiti se za sedam dana potpisivanjem unapred sročenog sporazuma, nakon čega bi usledilo raspoređivanje NATO snaga, koje su bila "garancija primene sporazuma"-propalo je.

Postavlja se pitanje zbog čega su Srbi i Albanci rekli NE. Naime, Amerikanci su očekivali da će Albanci reći nedvosmisleno da sporazumu jer je SAD mogla da prekine liniju snabdevanja OVK. A za Srbe je stvar bil vrlo jednostavna-nikakav sporazum koji naznačava nezavisnost Kosova nije bio prihvatljiv, a o vojnom aneksu koji predviđa raspoređivanje NATO trupa nije htela ni da razgovara.

 

Ipak, kasnije su se stvari promenile. veliki pritisak od amerikanaca je vršen na Albance. Naime, Amerikanci su bili iznenađeni zbog čega albanska strana ne želi da prihvati sporazum da koji im posle samo tri godine garantuje referendum o nezavisnosti. Glavni čovek NATO-a, Vesli Klark je Hašimu Tačiju, tadašnjem predstavniku pregovaračkog tima i vođi UČK garantovao bezbednost za albanski narod, a čak je i Madlen Olbrajt nekoliko puta dolazila u Rambuje i bodrila Albance da pozovu svoje sunarodnike da potpišu sporazum.

Tako da su Albanci u načelu prihvatili sporazum, ali je naredna runda pregovora odložena za 15. mart, kada su dve strane, srpska i albanska potpisale dva potpuno različita sporazuma.

Delegacija kosovskih Albanaca potpisala je sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači, dok je državna delegacija Srbije potpisala sopstveni predlog političkog sporazuma - Sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji.

Ni u poslednjem pokušaju, 22. marta, specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u pokrajini.

Dva dana kasnije, 24. marta, NATO-a je započeo bombardovanje SR Jugoslavije, što je posle 78 dana rezultiralo povlačenjem jugoslovenskih snaga sa Kosova i uspostavljanjem privremene administracije Ujedinjenih nacija u pokrajini.