Milica Đurđević Stamenkovski, članica Predsedništva Zavetnika, o Kosovu, izborima, vlasti i opoziciji!

U razgovoru za naš list kaže da je odustajanje jedina opcija o kojoj ne razmišlja u borbi za suverenu i jaku Srbiju koja se ne odriče Kosova i Metohije.

Zavetnici su nedavno postali stranka, šta se promenilo?
- Nakon sedam godina rada, mi smo ostali dosledni svojim principima i kontinuitetu, ali smo osnivanjem stranke učvrstili svoju poziciju i doneli pravo osveženje na srpsku političku scenu. Danas smo nosioci jednog novog pristupa - borimo se argumentima, pristojnošću i odgovornošću. Jedna izreka kaže: „Stav je mala stvar koja pravi veliku razliku.“ To je razlika koju su Zavetnici napravili i uspostavili - iskazivanjem stava! Podizanjem glave, ispravljanjem kičme. Zato svakog dana dobijamo sve veću podršku.

Da li se vidite se u parlamentu posle izbora?
- Nakon izbora u Skupštini vidim - Srbiju. Srbiju mladih koji žele da ostanu u svojoj zemlji, Srbiju vrednih i radnih ljudi, domaćina, privrednika, zanatlija, Srbiju porodice, roditelja i dece, vrednosti i poštovanja. Srbiju koja poštuje tuđe, ali čuva svoje, zemlju u koju se vraćaju, a ne iz koje odlaze, Srbiju koja se obnavlja i uspravlja. U ime te Srbije, dosledno i principijelno braniću naše državne i nacionalne interese u parlamentu nakon predstojećih izbora.

Kakav je plan za „preskakanje cenzusa“, da li razmišljate o koalicijama?
- Nakon osnivanja stranke, broj pristalica se višestruko povećao, otvorili smo nove odbore i ojačali postojeće. U našim redovima nalazi se više od 70 doktora nauka, hiljade fakultetski obrazovanih ljudi, uglednih domaćina, studenata, radnika. Međutim, najvažnije je da su svi oni pronašli svoj politički izraz u Zavetnicima zbog ideje, a ne iz ličnih interesa. Ovom tendencijom rasta cenzus ne samo da neće biti upitan već ćemo osvojiti respektabilan broj glasova, koji će nam dati mandat da direktno utičemo na najvažnije političke odluke. Naš pristup je - Srbija na prvom mestu, i zbog toga ćemo uvek biti spremni na saradnju sa onim snagama sa kojima delimo stavove u vezi sa najvažnijim nacionalnim i državnim pitanjima.

 

 

O bojkotu izbora niste razmišljali?
- Kao odgovorna politička organizacija, uvek razmatramo sve opcije, osim odustajanja. Ipak, odlučili smo se za borbu. Želim da zajedno sa svojim kolegama i saborcima ostvarim parlamentarni status i da se Zavetnici pozicioniraju kao stabilan politički subjekat koji će afirmisati vrednosti suvereniteta. Mi nismo pristalice „prevrata“ niti mislimo da se sve može promeniti preko noći. Za ozbiljne promene potrebni su temeljit pristup i strpljenje. Takođe, pitam se kako je moguće da pojedinci bojkotuju Skupštinu, a ne bojkotuju poslaničke plate?! To je neodgovorno i licemerno. Sama reč kaže - narodni poslanik – dakle, onaj koga je narod poslao da govori u njegovo ime.

Kako komentarišete pregovore vlasti i opozicije koji su u toku?
- Vlast i deo opozicije nisu mogli da sednu za sto da progovore o Kosovu i Metohiji, ali kada ih je Soroš sazvao na sastanak o izbornim uslovima, otrčali su sve prašeći petama. Koliko je onih koji gule tapacirane skupštinske stolice, a nikada se nisu javili za reč, uložili amandman, postavili pitanje. Glas podignu jedino kada naručuju jelo u skupštinskom restoranu. Kada Zavetnici dobiju poverenje građana da progovore o svemu onome što muči običnog čoveka, budite sigurni da nećemo ćutati i da u našim redovima neće sedeti glave bez jezika, nego istinski predstavnici Srbije koji jedino služe svome narodu. Mi smo svesni da politička arena nije cveće i proleće, ali smo spremni da prođemo kroz trnje i stignemo do cilja.

Baš zbog toga što niste za bojkot dobili ste etiketu na kojoj piše „lažna opozicija“...
- Zanimljiv je taj fenomen da sertifikate o opozicionoj autentičnosti dele ljudi koji su bili vlast i zloupotrebili sve njene privilegije i mogućnosti. Suština sukoba između tog dela opozicije i vlasti je u manjku fotelja. Oni ne oponiraju različitim programom i ideologijom, već je reč isključivo o sukobu interesa, narodski rečeno - hteli bi i oni parče kolača. To narod dobro prepoznaje i otuda je njihov ovakav opozicioni rad suštinski podoban samo za vlast. Čelnici stranaka koje se zalažu za bojkot obećali su da neće nazivati „lažnom opozicijom“ one stranke i ljude koji odluče da učestvuju na izborima. Za mene je reč vrednost i ja bih ih zato, umesto uzvraćanja etiketama, pozvala da se drže sopstvene reči. Ništa više i ništa manje.

 

Te optužbe ne stižu samo od bloka okupljenog oko SZS-a, mogu se čuti i od Miloša Jovanovića, kolege iz desnog bloka...

- Očigledno je Miloš Jovanović naseo na propagandu o Zavetnicima koja dolazi iz drugosrbijanskih kuloara i dela javnosti okupljenog oko Saveza za Srbiju. S druge strane, nisam iznenađena, jer DSS sa tim krugovima deli i sadržajnu zajedničku prošlost. Ako na taj način gospodin Jovanović želi da ostvari bolje odnose sa bivšim i sadašnjim strukturama Demokratske stranke, onda je na dobrom putu. Iz njegovog površnog osvrta na Zavetnike izdvojila bih jednu kontradiktornost - kaže da se zalaže za nove ljude, a onda odmah nakon toga nove ljude napada starim metodama. Mogu da razumem ako je eventualno nezadovoljan činjenicom da nam svakodnevno prilaze razočarani članovi DSS-a, ali to nije moj, nego njegov problem. Verujem da je za njihovu organizaciju politički kvalitetnije i bolje da u nama, kao stranci koja je u velikom usponu, vide saradnike, a ne konkurenciju koje se boje.

Na stranačkom kongresu ste najviše vremena posvetili Kosovu? Šta biste radili drugačije od aktuelne vlasti?
- Kosovo je više od reči i više od politike. Kosovo je dalo trajni pečat istorijskom trajanju Srba. U našem narodu je oduvek živelo zaveštanje da je sloboda nepotpuna i krnja dok se ne povrati KiM. Naš politički odnos prema KiM smo izneli u sveobuhvatnoj platformi u kojoj predstavljamo čitavu strategiju za obnovu suvereniteta i plan za narednu deceniju. KiM je temelj našeg okupljanja i izvor našeg nacionalnog karaktera - slobodarskog i državotvornog. Aktuelna vlast pristupa tom pitanju po principu „daj šta daš“, hvaleći se da na KiM „nemamo nijedan metar“. Takva gubitnička filozofija nije zabeležena nigde na svetu - Nikozija ne priznaje okupaciju Kipra, Kina ne priznaje Tajvan, Španija ne priznaje Gibraltar, Maroko ne priznaje Zapadnu Saharu, samo se iz Beograda neretko čuje spremnost da se u zamenu za nekoliko desetina kvadratnih kilometara potpiše otimačina naše kolevke. Vlast ne treba da se zavarava da će srpski narod pristati na odricanje od svoje suštine. Čak i da toliko posrnemo i pomislimo da trgujemo Kosovom, vidimo da Zapad nema šta da nam ponudi u zamenu, osim da budemo jeftina radna snaga, robovi na sopstvenoj zemlji, tuđini na svome.

 BONUS VIDEO: PREDSEDNIK VUČIĆ ZA ALO.RS "Nema više nikakvih garancija! Nemojte da kukate što se naoružavamo!"