Ljubav i prijateljstvo su me održali u životu!

Iskreno nam je ispričao šta se desilo tog kobnog jutra i kako nakon svega toga sada gleda na život.

Kako se osećate nakon svega što vam se desilo?

- Hvala bogu, svakim danom sve bolje, porodica i prijatelji su uz mene. Hvala lekarima iz valjevske bolnice i sa Kliničkog centra Srbije koji su sve ovo vreme brinuli o mom zdravstvenom stanju i koji su mi spasli život. Ne mogu da opišem zahvalnost koju osećam prema ljudima koji su me vodili kroz sve ovo. Na prvom mestu prema prof. dr Vladi Đukiću, bez koga ništa ne bi išlo ovim tokom i bez kog moj oporavak ne bi bio, iako izgleda drugačije, ovako brz. Takođe, ne mogu da ne spomenem prof. dr Tomislava Aranđelovića i dr Biljanu Damjanović, koji su bili uz mene tokom mog boravka u bolnici.

 

U bolnici ste skoro dva meseca, kako teče oporavak?

- Oporavak ide svojim tokom, imamo sam teške povrede tankog i debelog creva, arterije koja izlazi iz aorte, kao i slezine. Bilo je vrlo mučno i teško, ali danas se osećam mnogo bolje. Stanje mi je stabilno i idemo dalje.

Da li ćete u bolničkoj sobi dočekati Novu godinu?

- Jedva čekam momenat da se vratim kući i, po najavama lekara, verujem da ću novogodišnju noć provesti u krugu porodice.

Šta želite sebi u 2019. godini?

- Prvenstveno da se što pre oporavim i da se vratim u normalan tok života i da u 2019. godini što više vremena provedem sa svojom porodicom.

Da se vratimo na 2. novembar, dan kada ste doživeli saobraćajnu nesreću. Kako je taj dan počeo?

- Sasvim uobičajeno, s obzirom na to da nije bilo zasedanja toga dana, bio sam u Valjevu i bavio se pripremom za Kongres SPS-a. Uveče sam krenuo u Beograd na obeležavanje 100. godišnjice od završetka Prvog svetskog rata, koja se obeležavala svečanom akademijom u Centru „Sava“.

Šta se desilo kada ste se osvestili, šta ste prvo ugledali?

- Mog prijatelja Dekija, koji je bio pored mene…

Šta vam je u tim momentima prolazilo kroz glavu?

- Samo da izdržim i što pre dozovem pomoć, pre nego što izgubim svest…

Kako je sada vaša porodica, njima je bilo teško?

- Moram da naglasim da sam veoma ponosan na svoju suprugu Vesnu i brata Gagu, koji su svakog dana putovali iz Valjeva u Beograd kako bi bili sa mnom i dali mi punu podršku da izdržim tešku životnu borbu. Njihovo držanje i vladanje situacijom može samo da poželi svaki čovek. Moja ćerka Iva i moji roditelji su takođe izneli ovu našu porodičnu dramu na zavidnom nivou - veoma sam ponosan na sve njih!

 

Podrška je stizala sa svih strana, kako od građana, tako i od svih političara i iz vlasti i iz opozicije, koliko vam je to značilo?

- U ovakvim životnim situacijama vidite koliko vredite i koliko ste uspeli da ostanete čovek, ma kojim se god poslom bavili. Uvek sam se trudio da sve ispoštujem i da sa svima ostvarim korektan i dobar odnos i moj trud se isplatio - što dokazuje i podrška koja mi je ukazana! Zaista se zahvaljujem svima koji su dali podršku mojoj porodici u ovako teškim okolnostima. To vas održi u životu.

Šta vam je Ivica Dačić, lider SPS-a, rekao kada je došao da vas poseti?

- Moram da iskoristim ovu priliku da se i javno zahvalim lideru partije kojoj pripadam, koji je odmah po povratku sa puta, na kojem je bio da bi odbranio nacionalne državne interese Srbije, došao u bolnicu da me obiđe! Rekao mi je iskreno: „Izdrži, Đole, i budi jak.“