Legendarni obaveštajac savetovao Srbiju oko Kosova

Ovim rečima, Efraim Lapid, bivši brigadni general, visoki oficir vojne obaveštajne službe i portparol izraelske vojske, jedan od vodećih autoriteta za javne i vojne poslove svoje zemlje, otkriva novo lice obaveštajne zajednice.

Profesor na tri univerziteta, predsednik Udruženja pripadnika izraelske nacionalne bezbednosti, portparol Međunarodne organizacije jevrejskih zajednica i čelnik privatne kompanije za obaveštajne civilne poslove, Lapid je dobro povezan sa inostranim krugovima, navode Večernje novosti.

- Danas su špijuni potrebni za procenu "nivoa namera". Ne treba nam špijun da otkrije šta se gde nalazi, već da kaže šta su namere rukovodstva. U prošlosti, u špijune ste morali da uložite mnogo truda i nikad niste mogli da budete sigurni da su pouzdani. Sada imate ogromna polja informacija. Ranije je "agent 007" bio na prvom mestu, sada je na trećem, jer su potpunu promenu u današnjim sukobima u odnosu na prošlost doneli društveni mediji. Mi u Izraelu sakupimo dnevno u obaveštajnoj zajednici devet miliona podataka. U selekciji ostane 80 efektivnih. To vam pokazuje razmere. Druga dimenzija je vizuelna. Izrael ima šest satelita koji pokrivaju Bliski istok 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Šta su onda glavni izazovi?

- Najvažniji izazov danas je promena realnosti koju omogućavaju informacione tehnologije (IT). Društvene mreže mogu biti veštački unapređene do te mere da je teško nositi se s tim. Informacionom tehnologijom se zemlje mogu paralisati bez ijednog metka. I telefoni mogu postati oružje u ruci teroriste. Kompjuterski možete onemogućite ceo električni sistem.

Postoji li odbrana od takvih napada?

- Mi smo svakodnevno pod IT napadom raznih neprijatelja, koji čak nisu u Izraelu. Mogu biti bilo gde, u Srbiji, Kini, Buenos Ajresu... Skupljamo zato informacije i o drugim zemljama kako bismo odbranili odnose, zaštitili tajne i omogućili akcije.

Da li smo, zapravo, usred rata?

- Najvažniji faktor trenutno su migracije, a ne rakete, projektili, podmornice. One menjaju demografiju u Skandinaviji, Francuskoj, Grčkoj... Afrika se potpuno menja, ona "izvozi" ljude. Migracije su izazov za saradnju među zemljama, jer nisu svi spremni da pomognu finansijski, ni politički, dok gledamo promene u procesu. Mnogi muslimani su gradonačelnici u Velikoj Britaniji. Da ste proverili u MI6 pre 40 godina kakav će biti trend, siguran sam da ovo ne biste predvideli.

Nekad deluje i kao da su se obaveštajne zajednice otele kontroli?

- Ne mogu to da zamislim, da bilo koji lider vidi akcije koje nisu pod kontrolom.

Koliko obaveštajne zajednice kreiraju odnose među državama?

- Kooperacija je od vitalnog značaja. Možete biti Belgija, Nemačka, Srbija... potrebne su vam informacije od drugih, posebno u vreme kada teror sa migracijama donosi nove regulacije i ograničenja na dosad slobodnim granicama.

Koliko je razvijena obaveštajna saradnja Izraela i Srbije?

- Ako bi vam neko u intervjuu rekao kakvi su ti odnosi, trebalo bi da proverite da li je odgovoran izvor.

U čemu Srbija i Izrael dobro sarađuju?

- Srbija ima bliske odnose sa Izraelom na projektima u sferi inovacija, posebno u okviru informacionih tehnologija. Imamo dosta toga zajedničkog.

Kakva je vaša veza sa Srbijom?

- U poslednjoj deceniji, posle završetka službe, otvorio sam novi kanal aktivnosti. Počelo je s Nemačkom, jer sam bio u bliskom kontaktu, u tajnim vezama, sa ovom zemljom. Bio sam otvoren za brojne inicijative za različite zemlje u centralnoj Evropi - Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Srbiji, Grčkoj, Bugarskoj. Svaka zemlja inicira razne konferencije, želeći iskustva drugih... Dopao mi se taj trend i spreman sam da pomognem. Vodim i vežbe u vezi sa rešavanjem raznih problema, uključujući požare ili zemljotrese.

Vidite li izlaz iz napete situacije između Beograda i Prištine?

- Mi smo manje-više u sličnoj situaciji, ali niko ne može dati dobar savet, jer samo vi možete sagledati situaciju. Kada nam iz EU ili UN govore šta da radimo sa Palestincima, to su pogledi spolja, ali problem identiteta je jedan od najvećih izazova modernog sveta. Želja Palestinaca je da dobiju nezavisnu državu, a da bi se rešio konflikt, treba tražiti rešenje u kome obe strane dobijaju, "vin-vin" rešenje. Potrebna nam je solucija za obe strane, ali mi ne možemo da vam savetujemo da to kopirate. Mi vas dobro razumemo, jer znamo šta znači imati manjinu koja traži nezavisnost. Kako to rešiti - nisam odgovoran da dajem savete.

Izrael ne menja stav o nepriznavanju nezavisnosti Kosova?

- Mislim da to nećemo uraditi zbog situacije s Palestincima.

Posle tajnog obaveštajnog posla postali ste javno lice izraelske vojske

- Iz obaveštajne službe, gde sam rukovodio odeljenjem sakupljanja informacija, proveo sam pet godina na mestu portparola izraelske vojske. Poređenje novinarstva i obaveštajnog rada je u sakupljanju informacija, procenama i objavljivanju, samo za različite čitaoce. Promena za mene je bila samo što mi se ime pojavljivalo javno

Bili ste operativac u akciji protiv palestinskih terorista odgovornih za masakr izraelskih sportista na OI u Minhenu 1972?

- U to vreme bio sam na tajnoj poziciji operativca u obaveštajnoj zajednici. To je za Nemačku bio važan događaj i preduzeli su mnogo mera da odbrane minhenski kampus sa 5.000 vojnika i policajaca. Sedamdesete su bile era terorizma, otmica, pa smo ponudili pomoć Nemcima. Ali oni nisu želeli pomoć. Ubijeno je 11 izraelskih sportista. Poslali smo elitnu jedinicu GSG9, stvorili smo mrežu "Kilovat". To je označilo novu eru u borbi protiv terorizma, kojom je počela saradnja među zemljama.

Do koje mere su u bilo kom konfliktu moguća rešenja bez spoljnog uticaja?

- Slučaj Severne Koreje govori nam da je uplitanje SAD bilo uspešno. U Iraku se 2003. govorilo o promeni režima vojnim uticajem. Sada ne vidim taj trend, postoji promena. Trend su tajne operacije i set pregovora kao način rešavanja sukoba.

Vidite li mogućnost kompromisa oko Jerusalima?

- Ne vidim kompromis oko Jerusalima u bliskoj budućnosti. Vidim da je situacija oko Jerusalima ekstremnija, dok se život u Izraelu poboljšava. Ekonomija je bolja, demografija je bolja. Odnosi sa SAD su odlični, ali odnosi u samom Izraelu su napeti, naša vlada ne radi sve što treba da se to prevaziđe, što je šteta.

Kako se osećate u vezi s izveštajima o porastu antisemitizma u Evropi, SAD?

- Postoji velika promena u SAD, gde se nedavno dogodilo ubistvo u sinagogi, imamo slučajeve antisemitizma u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj. Ali u Izraelu imamo i pet elemenata nacionalne bezbednosti - vojsku, spoljne poslove, ekonomiju, društvo i, jedinstveno i važno za nas - zajedništvo između Izraela i jevrejskih zajednica u svetu. Mi kao država Izrael pomažemo jevrejskim zajednicama u svetu da se mentalno bore protiv antisemitizma i kao nacija se osećamo čvrsto. Rabin u Beogradu mi je rekao da je Srbija zemlja bez antisemitizma.