DO SADA NEOTKRIVENI DOSIJEI UDBE Koga je sve vrbovala služba i kako su Titove ubice počele da rade za Miloševića?

Do sada neotkrivene činjenice

 

Josip Broz Tito
Josip Broz Tito, Foto: Alo!

Nekadašnji Titovi atentatori postali Miloševićevi likvidatori, jer su u prostoru bivše Jugoslavije likvidirali nove neprijatelje nove vlasti.

Kada je svojevremeno Ministarstvo za dijasporu zatražilo od Bezenednosno-informativne agencije podatke o likvidacijama u inostranstvo, dobilo je odgovor da “ne raspolaže saznanjima da je tajna policija nekadašnje SFRJ i Socijalističke Republike Srbije odgovorna za likvidacije 12 srpskih političkih emigranata u inostranstvu u periodu od 1969. do 1986. godine”.

Međutim, Milanko Nikolić, bivši inspektor savezne tajne policije SDB SSUP tvrdi, kako piše portal Srpska dijaspora, da je u vreme generala Franje Herljevića, a na Titov nalog počelo angažovanje jugoslovenskih kriminalaca u Evropi za likvidaciju “jugoslovenske neprijateljske emigracije”.

U antijugoslovenskim terorističkim aktivnostima, u kojima je učestvovalo oko 1.200 političkih emigranata, ustaše su bile čak četiri puta opasnije od četnika. Samo Hrvatsko revolucionarno bratstvo, najekstremnija hrvatska organizacija, izvršila je u Evropi i u Australiji 120 terorističkih akcija i tom prilikom usmrtila 53 i ranila 118 lica. Tačnije, HRB je izvela čak pedeset odsto svih terorističkih i diverzantskih napada na Jugoslaviju.

- Politička ubistva emigranata organizovala je savezna tajna služba SDB Jugoslavije, a ne srpska agentura, zato BIA nema dokumenta i saznanja o tim državnim atentatima i atentatorima. Za likvidatore su angažovani spoljni saradnici, špijuni i kriminalci, koje je Udba i SDB štitio kada padnu u zatvor - svedoči Milanko Nikolić.

 

Likvidacije emigranata počele su sredinom šezdesetih godina. I to kako svedoči Nikolić po nacionalnom ključu:

– Hrvati su ubijali ustaše, Slovenci belu gardu, Bosanci baliste. Urednik lista “Iskra” Ratko Obradović ubijen je 1969. u svom stanu u Minhenu, a iste godine likvidiran je Sava čubrilović u švedskoj. Pet godina kasnije telo Jakova Ljotića (brat Dimitrija Ljotića) nađeno je u kadi punoj vode u stanu u Minhenu. U Briselu je 1975. ubijen Bora Blagojević, pripadnik pokreta Draže Mihailovića, dok je iste godine u svom stanu ubijen sedamdesetpetogodišnji Petar Valić, urednik novina “Vaskrs Srbije”.

Na listi ubijenih emigranata nalazi se i predsednik Srpske narodne odbrane za zapadnu Nemačku Dušan Sedlar koga su udbaši likvidirali dok je u Diseldorfu odlazio do kioska da uplati loto.

Tako je Ilija Stanić, sarajevski džeparoš obučen da u Španiji otruje Maksa Luburića, vođu ustaša u Zapadnoj Evropi. Kako je otrov, koji je Stanić dobio od Udbe izverteo, ovaj likvidator je uzeo čekić i Luburiću razbio glavu. Za ovo delo Ilija Stanić je očekivao orden od Tita.

Za ubistvo Save Čubrilovića, urednika antikomunističkog lista “Jugosloven” decembra 1969. godine u švedskoj, policija ove zemlje osumnjičila jugoslovenskog državljanina Milana Šop Đokića, za koga je dokazano da je bio agent Službe državne bezbednosti. Đokić je avionom Jata iz Kopenhagena pobegao za Beograd jer su piloti u dogovoru sa jugoslovenskim vlastima odbile da prizemlje avion uprkos zahtevu švedskih vlasti. Jugoslovenske vlasti kasnije su odbile da Švedskoj isporuče osumnjičenog za Čubrilovićevo ubistvo.

U slučaju ubistva Jakova Ljotića, Službi državne bezbednosti samoinicijativno se kao ubica prijavio Pavle Matić, koji je kasnije osuđen na šest i po godina zatvora.

Josip Broz Tito
Josip Broz Tito, Foto: Alo!

NISU ŠTEDELI NI DECU

Najveći skandal izazvalo je ubistvo Dragiše Kašikovića, urednika lista “Sloboda” 1977 godine u Čikagu, kada je atentator nožem izbo i devetogodišnju Ivanku Milošević, koja je bila svedok ove likvidacije. Kada se njena majka Dragica Milošević vraćala kući zorom posle naporne smene u restoranu “Miomirs serbijan klab” u Čikagu, ušla je u kuću i videla izmasakrirana tela njene ćerke i nevenčanog muža Dragiše Kašikovića.

– Telo muškarca starog 45 godina izbodeno je ravno 64 puta. Čelo i jedan obraz bili su mu potpuno smrskani. Lobanja razbijena udarcima teškog čekića. Na dva-tri koraka dalje nepomično je ležalo telo devetogodišnje devojčice. Zatečena u spavaćici, očigledno tek probuđena, ona je zadobila 54 smrtonosna uboda. Oči su joj bile rasečene – ispričao je svojevremeno Nikola Kavaja.

Josip Broz Tito
Josip Broz Tito, Foto: Arhiva Alo

Ubice su za sobom ostavile zidove pa čak i tavanicu isprskane krvlju, sobu u neredu i slupanu pisaću mašinu u jednom od ćoškova. FBI i Udba nikad nisu dozvolili da se otkrije ubica ovo dvoje ljudi, mada su Kavaja i srpski emigranti sumnjli da je to uradio likvidator Blagoja Panajotović, konobar poreklom iz Niša.

– Bogoja Panajotović je došao u Ameriku preko Pariza i bio je član organizacije SOPO. Međutim, kod njega su jednom prilikom pronašli magnetofonske trake, što je potvrdilo naše sumnje da je saradnik Udbe. Međutim, posle ubistva Kašikovića i devojčice Ivanke, ovaj ubica je nestao. Bogoja Panajotović je dobio status zaštićenog svedoka, promenio je fizički izgled i ime i sakrio se negde u Koloradu. Ja sam ga tražio da osvetim Dragišu Kašikovića i Ivanku Milošević, ali ga nikada nisam pronašao – rekao je Nikola Kavaja.

Nakon Kašikovićevog ubistva u junu 1977. godine, započela je serija likvidacija srpskih emigranata u Americi. Iste godine u gradu Geru, država Indijana, ubijen je Bogdan Mamula, dok je godinu dana kasnije u državi Mičigen ubijen Borislav Vasiljević, vlasnik srpskog radija “Čas”. U Čikagu je 1986. nađen mrtav Borivoje Manić čiji su delovi tela bili razbacani po gepeku automobila. Sumnjalo se da je i te atentate počinio Bogoja Panajotović.

TAJNI UBICA BOGOJA

Advokat Nikola Kostić iz Milvokija sećao se Bogoja Panajotovića kao čoveka srednje visine, nabijenog, širokog lica i kratkih jakih ruku. Nigde nije radio, putovao je po Americi i Evropi, a niko nije znao odakle mu novac za to. Kada je 1977. izbio slučaj SOPO, Bogoja Panajotović se pojavio kao saradnik, a možda čak i i agent FBI:

- Bogoja Panajotović jeste bio saradnik, a možda i agent FBI, ali nemam dokaza da je bio i saradnik Udbe. Može se, međutim, iz njegovog ponašanja, naročito kada je govorio zaštitnički o jugoslovenskom konzulu i radu konzulata u Čikagu, zaključiti da je štitio i interese države Jugoslavije, pa i njene policije u Americi. Ja sam kao advokat imao priliku da razgovaram sa Panajotovićem. Kao krunskog svedoka njega je FBI čuvala u Kaliforniji. Sa njim su uvek bila dva agenta FBI. Sreli smo se 1978. godine u Džeksonvilu.

Josip Broz Tito
Josip Broz Tito, Foto: profimedia

U Evropi savezna tajna služba je kidanpovala ekstremnog levičara Vladu Dapčevića u Bukureštu. Tom prilikom ubijena su dvojica Dapčevićevih pratilaca. Policija je tada objavila da je Dapčević uhapšen u Jugoslaviji nakon vršenja terorističkih akata. Kada se Dapčević prebacio u Brisel, Udba šalje agenta Slobodana Mitrića da ga ubije u Briselu.

Pored Panajotovića, među likvidatorima emigranata najpoznatiji su bili Ilija Stanić iz Sarajeva, Vinko Sindičić iz Rijeke, koji je ubio 11 ustaša. Pominju se i imena Željka Ražnatovića Arkana, Đorđa Božovića Giške, Andrije Lakonića, Darka Ašanina i mnogi drugi žestoki momci.

Željko Ražnatović je u dosijeu Interpolu bio zaveden i pod imenima Roberto Betega, Paul Betega, Marsel de Kok, Stefan Kartni, Bob Elis, Gojko D. Peno, Damian Peno, Rodoljub Kaličanin, Marko Marković, Miroslav Petrvoić, đorđe Rolović, Milko Sarvić, Mario Valentini, Pol Karsenti, Marko Markotić, Mario Valentino. Osumnjičen je da je ubio tri Albanca i jednog četnika u Brizelku, kao i jednog ustašu u Cirihu. Giška je osumnjičen da je učestvovao 1985. u ubistvu Stjepana Đurekovića, odbeglog direktora INE u Nemačkoj.

Željko Ražnatović Arkan
Željko Ražnatović Arkan, Foto: EPA

GIŠKINA RUKA

Odluku o likvidaciji Stjepana Đurekovića donela je Milka Planinc, u svojstvu predsednika Saveta sa zaštitu ustavnog poretka. Glavni razlog za preuzimanje “najstrožih mera” SDB SSUP-a, bila je Đurekovićeva namera da se vrati u Jugoslaviju i da na suđenju svedoči o kriminalnim radnjama vrha Komunističke partije Jugoslavije.

Osim Giške koji je mrtav i Staneta Dolanca, u akciji “Dunav”, kako je Služba krstila Đurekovićevu likvidaciju, uključen je i jedan Nemac, tajni agent “Alfa”, koji je kasnije likvidiran, a telo mu je zabetonirano.

SDB Jugoslavije je podrobno pripremala atentat na Đurekovića u gradiću Volfarthauzen, 26 kilometara od Minhena. Giška je predložio sastav ekipe, iako se posle ispostavilo da neki ljudi i nisu bili najbolji, pa je čak, kasnije u Beogradu, došlo i do svađe. Ipak, ta akcija je jedna od najboljih u istoriji Službe državne bezbednosti. To potvrđuje i podatak da, kada su Božovića uhapsili 1985. u Minhenu, Nemci Giški ništa nisu mogli da dokažu.

Prebacuje krivicu na pokojnika:Slobodan Milošević
Slobodan Milošević, Foto: EPA/Saša Stanković

Poznavaoci prilika u političkom podzemlju tvrde da je SDB uz pomoć svojih plaćenika od rata do danas ubila stotinu političkih emigranata.

Engleski list “Dejli rekord” je 1989. godine, objavio dosta neobičnu kartu sveta sa podacima o političkim ubistvima SDB. Prema tim podacima jugoslovenska tajna policija je najviše likvidacija u emigraciji imala u SR Nemačkoj, čak dvadesetosam. Zatim u Francuskoj i Italiji – po sedam. U Belgiji je izvršeno šest ubistava, a po dva u SAD, Argentini, Austriji i Švedskoj. Najmanje atentata SDB je izvršila u Velikoj Britaniji, Kanadi, Španiji, Južnoj Africi, Australiji i Švajcarskoj – po jedno.

- Slobodan Milošević je posle pada SFRJ i SDB Jugoslavije preuzeo tu tajnu službu i njene likvidatore, koji su ovog puta promovisani u narodne heroje i komandante paravojski. Politička ubistva emigranata su nastavljena, ali su nekadašnji Titovi atentatori postali Miloševićevi likvidatori, jer su u prostoru bivše Jugoslavije likvidirali nove neprijatelje nove vlasti – ispričao je svojevremeno bivši inspektor tajne policije Milenko Nikolić.

 

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi