Najveći obaveštajni udar veka zakačio i Srbiju!

Kao fantomski vlasnici firme „Kripto AG”, američki i nemački obaveštajci su prodavali kompromitovanu opremu za šifrovanje komunikacije u više od 120 zemalja.

Duže od 50 godina vlade iz celog sveta ukazivale su poverenje firmi „Kripto AG” iz Cuga da im osigura poverljivost komunikacija tajnih službi, vojske i diplomata. Kako ekskluzivno otkrivaju „Vašington post” i nemački javni servis ZDF, tajni vlasnici te švajcarske tehnološke kompanije decenijama su bili američka CIA i nemačka obaveštajna služba BND.

Operacija „Rubikon”, opisana kao obaveštajni podvig veka, do detalja je opisana u dokumentima do kojih su došli američki i nemački novinari. Iz njih se saznaje da je od šezdesetih godina prošlog veka naovamo više od 120 zemalja koristilo opremu ove švajcarske firme. Navedene su poimenice njih 62, uključujući Jugoslaviju. Najveći korisnici tehnologije za šifrovanje komunikacije bili su Saudijska Arabija i Iran.

Ni CIA ni BND nisu hteli da komentarišu medijske navode.

Intervjuisani američki i nemački zvaničnici ne osporavaju autentičnost dokumenata. Nekadašnji nemački ministar nadležan za obaveštajnu službu Bernd Šmidbauer potvrdio je ovu obaveštajnu operaciju, rekavši da je sigurno doprinela da svet bude bezbedniji.

Prvi veliki uspeh „Kripto AG” bio je ugovor za mašine za kodiranje komunikacije američke vojske u vreme Drugog svetskog rata. Kasnije se spisak klijenata proširio na mnogo zemalja, uključujući Iran, vojne hunte u Latinskoj Americi, rivale u nuklearnom naoružanju Indiju i Pakistan, pa čak i na Vatikan. Kako navodi „Vašington post”, niko od njih nije znao da iza svega stoje američki i nemački obaveštajci, koji su od 1970. godine u najstrože čuvanom tajnom partnerstvu, manipulišući sopstvenim proizvodom, dolazili do najpoverljivijih podataka kako neprijatelja, tako i saveznika.

Detaljna priča o operaciji „Rubikon” pokazuje kako je u SAD rastao apetit za nadgledanje celog sveta, što je 2013. razotkrio Edvard Snouden. Takođe ima veze i s aktuelnim sumnjama prema kompanijama kao što su ruski „Kasperski” i kineski „Huavej”, jer su američki obaveštajci radili upravo ono za šta sada sumnjiče rivale.

Nemački i američki novinari imali su uvid u detaljan opis učešća CIA i BND u aranžmanu koji se opisuje kao jedna od najbolje čuvanih tajni hladnog rata. Pominju se imena agenata koji su rukovodili programom i direktora kompanije koji su ga sprovodili. Opisano je kako je do saradnje došlo, kako su SAD i njeni saveznici godinama koristili lakovernost drugih zemalja, na njima zarađivali i krali im tajne. Opisani su i prvi sukobi koji su doveli do okončanja i povlačenja nemačke strane devedesetih godina.

Američki list piše da je operacija pod šifrom „Leksikon”, a kasnije „Rubikon”, jedna od najriskantnijih u istoriji CIA. Strane vlade su dobro plaćale SAD i Nemačkoj, a te dve zemlje i još neke imale su pristup njihovim najvećima tajnama. Još najmanje četiri zemlje, Izrael, Švedska, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo, ili su znale za operaciju ili su im SAD i Zapadna Nemačka davale kroz nju prikupljene obaveštajne podatke, navodi „Vašington post”.

Iz dokumenata se vidi da su CIA i sestrinski NSA od sedamdesetih godina kontrolisali skoro celokupno poslovanje švajcarske firme i sa nemačkim partnerima donosili kadrovske odluke, projektovali tehnologiju, sabotirali algoritme i ciljali klijentelu. Zahvaljujući tome mogli su da prisluškuju komunikaciju iranskog rukovodstva za vreme talačke krize u američkoj ambasadi u Teheranu 1979. i prosleđivali su komunikaciju argentinske mornarice Velikoj Britaniji u ratu oko Folklandskih ostrva. Dokumenti pokazuju da su BND i CIA veoma rano bili informisani o svrgavanju nekadašnjeg predsednika Čilea Salvadora Aljendea i o kršenju ljudskih prava vojne vlasti u Argentini. Uhvatili su i libijske zvaničnike kako jedan drugom čestitaju kada je 1986. bombardovana diskoteka u Berlinu.

Mana operacije je bila to što glavni rivali SSSR i Kina nikada nisu bili kupci švajcarske opreme za šifrovanje. Ispostavilo se da je njihova sumnjičavost bila opravdana. Ipak, istorija CIA pokazuje da su američki špijuni mnogo saznali iz komunikacije trećih zemalja sa Moskvom i Pekingom.

Nije da sve ove godine nije bilo sumnji i kompromitujućih otkrića, ali je ovo prvi put da se otkrivaju prave razmere veza CIA s kompanijom i nemačkim partnerima. Ronald Regan je nekim nesmotrenim izjavama posle napada na diskoteku u Berlinu probudio sumnju kod Libijaca. Zatim, početkom devedesetih u Iranu je uhapšen prodavac kompanije „Kripto” koji nije znao da prodaje „izbušenu” opremu. Negde u to vreme BND je zaključio da je rizik preveliki i povukao se iz operacije, a CIA je otkupila njegov deo i nastavila do 2018, kada je prodala sve, rekli su sadašnji i bivši zvaničnici.

Iste godine je kompanija likvidirana, a od imovine i zaposlenih formirane su dve nove. „Sajvan” radi samo za švajcarsku vladu i njen direktor je isti koji je bio tokom dve decenije veze s CIA. On nije hteo da komentariše otkrića i rekao je da sada ne sarađuju ni sa jednom obaveštajnom agencijom. Drugi naslednik, „Kripto internešnel”, preuzeo je brend i međunarodno poslovanje, a njegov direktor kaže da nikada nisu imali bilo kakve veze sa CIA ili BND i da se oseća krajnje iznevereno, kao i svi radnici i klijenti, ako je objavljena priča tačna.

Dva izveštaja o istoj operaciji, jedan napisan u CIA, drugi u BND, otkrivaju i sporečkanja partnera oko novca, kontrole i etičkih granica. Nemci su često bili zgroženi s kakvim poletom američki špijuni nadziru saveznike, ali su obe strane smatrale da je operacija prevazišla sva očekivanja po uspešnosti.

Iz papira se vidi da je u nekim trenucima „Kripto” obezbeđivao 40 odsto svih diplomatskih depeša i drugih dokumenata stranih vlada koje su analitičari NSA potom dekodirali u potrazi za obaveštajno vrednim podacima.

Sve vreme su se od posla slivali milioni dolara, koje su partneri delili i ulagali u nove operacije.

Švajcarska vlada je prekjuče najavila da pokreće istragu o vezama „Kripto AG” sa CIA i BND, a početkom meseca je oduzeta izvozna dozvola „Kripto internešnel”. „Vašington post” ocenjuje da su švajcarski zvaničnici morali znati za vezu njihove firme s američkim i nemačkim službama, ali da su preduzeli nešto tek kada su saznali da će novinari objaviti saznanja.

Gledano iz ugla mozgova operacije, „Rubikon” je u dokumentima predstavljen kao trijumf špijunaže koji je Americi doneo prednost u hladnom ratu, držao na oku brojne autoritarne režime i štitio interese SAD i saveznika. Ne postavlja se pitanje šta je Vašington za to vreme znao o zemljama koje su spremale atentate i etničko čišćenje i da li je nešto preduzeo da to spreči ili je ćutao da ne bi remetio dragoceni izvor podataka.