Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, o borbi protiv pandemije koronavirusa

Paketi za 173.000 penzionera koji imaju primanja manja od 30.000 dinara i 900 paketa za starije od 65 godina koji nemaju penziju na teritoriji Beograda uveliko se pakuju u „Štark areni“, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić poručuje za „Alo!“ da Grad na ovaj način, tokom epidemije koronavirusa, najstarijim sugrađanima želi da pokaže da nisu sami i da brine o njima.

- Urađen je veliki posao jer je trebalo prvo prikupiti 100 šleperа robе, organizovati njen prevoz i ispoštovati higijenske procedure tokom pakovanja. Pakovaćemo 15.000 paketa dnevno i oni će biti isporučivani centrima za socijalni rad na teritoriji Beograda. Centri će pozivati penzionere i najavljivati im dolazak. Paketi će biti ostavljani ispred njihovih vrata, bez kontakta, i tako će najsiromašniji penzioneri dobiti najosnovnije namirnice koje poklanjaju Grad Beograd i Privredna komora Srbije. Paket je težak 8,5 kilograma, a u njemu će biti brašno, šećer, ulje, deterdžent, sapun, toalet-papir, testenina, pašteta… Ova pomoć Grada Beograda i dodatnih 4.000 dinara koje će Vlada Srbije dati svakom penzioneru tokom aprila meseca jasno govore koliko vodimo računa o našim najstarijim sugrađanima. Ovih paketa ne bi bilo da se više od 20 kompanija nije odazvalo i doniralo većinu robe koja se nalazi u njima.

Srbiju i Beograd zadesila je nevolja kakva nas nije snašla odavno. Kako se Beograd bori sa ovom epidemijom?

- Beograd sprovodi mere Vlade Srbije u okviru svojih nadležnosti. Obustavili smo javni prevoz, što nije lako za dvomilionski grad, zatvorili smo ugostiteljske objekte, parkove, a delimično i javne pijace. Bitka koju vodimo je takva da deo života u Srbiji mora da stane kako bismo spasili svoj narod od pošasti koja je napala čitav svet. Srbija je u ovoj krizi pokazala da je bolje organizovana od mnogih bogatijih država, a Beograd da je bolje organizovan od mnogih gradova. Neko će reći da imamo iskustva sa vanrednim situacijama kojih je u Srbiji poslednje dve decenije bilo četiri. Najzaslužniji za to su predsednik Vučić i Vlada, koji su na vreme upoznali naš narod sa tim šta nas čeka i preduzeli mere da se širenje bolesti zaustavi. Nađite mi jednog predsednika u svetu koji se sa takvim žarom bori za svaki respirator, za svaku masku i za lekove koji su potrebni njegovom narodu?! Zato smo mi uspešniji. Hvala Beograđankama i Beograđanima koji poštuju mere Vlade i razumeju da moramo da ih sprovedemo kako bismo zaštitili stanovništvo. Sada se vodi velika bitka za Srbiju i za svaki život u njoj. Nema nas tako mnogo da možemo da se lako odričemo života ljudi.

Kada spominjemo vanredne situacije, navršava se 21 godina od NATO agresije, da li je bilo teže tada ili sada?

- Beograd je teško stradao tokom bombardovanja 1999. Teško je porediti te dve situacije, ali mislim da je teže danas jer ovog neprijatelja ne vidimo i mere koje se sada sprovode nikada nisu sprovođene ni u svetu ni kod nas.

Mnoge gradske službe su morale da promene režim rada, da li ste zadovoljni kako to funkcioniše?

- Čim je počelo vanredno stanje, Beograd je sve zaposlene starije od 60 godina, trudnice i hronične bolesnike poslao da rade od kuće. Nismo čekali odluku Vlade Srbije. Što se tiče gradskih preduzeća i ustanova, ima onih čiji je rad potpuno prestao, kao što su to sportski centri, pozorišta... Mnogo manje posla imaju i vozači GSP-a jer saobraćaju samo koridorske linije, ali i ljudi u „Zelenilu, jer smo zatvorili parkove. Njih raspoređujemo na druga mesta i oni se trude i pomažu. Spremačice i medicinske sestre koje su radile u vrtićima prebačene su da rade u zdravstvenim ustanovama. Zaštitili smo sve zaposlene u Skupštini grada, niko nije dobio otkaz, svima se isplaćuju pune plate i očekujemo da oni savesno izvršavaju svoje obaveze prema gradu.

Da li je na istaknutim funkcijama bilo ljudi koji nisu imali hrabrosti da se upuste u borbu s ovakvom situacijom?

- Krize pokažu kakav je ko čovek. Od čega ste sazdani. U protokolu Grada radi devojka koja, kada završi posao, ide kući da šije zaštitne maske koje nosi u bolnicu. Razumem i strahove službenika jer nisu svi ljudi isti. Nemam razumevanja za funkcionere koji nisu u stanju da stave interes grada pre ličnog interesa. Kao što je posao lekara da sada rizikuje život u bolnici ili posao vojnika da brani zemlju, tako je posao funkcionera da organizuje život i bude sa ljudima koji rade. Do pre nekoliko dana ja nisam nosio masku jer nisam hteo da stavim masku dok je svi zaposleni u Skupštini grada ne dobiju. Kada su svi dobili maske, onda sam je i ja stavio.

Imamo puno volontera koji obilaze najstarije sugrađane i pomažu im, kako to komentarišete?

- Beograd je grad heroja, a ova kriza je izrodila mnogo nepoznatih heroja koji čine sve da bi pomogli ljudima oko sebe. Heroji su oni koji pomažu komšijama, novinari, policajci… Znam jednog policajca koji prvo u ide u nabavku za penzionere iz zgrade u kojoj živi, pa onda ode na posao. Znam za momka iz Zemuna koji je uradilo letak i okačio na vrata preko 600 domova u naselju s obaveštenjem da pomaže komšijama. Pokrenuo sam akciju zajedno sa TV „Pink“ koja se zove „Heroji Beograda“ i molim medije da pišu o njima. Ti ljudi treba da budu idoli budućim generacijama. Kada sve ovo prođe, ustanovićemo nagradu „Heroj Beograda“ i zamoliti kredibilan žiri da najboljima dodeli ovo priznanje.

Da li su bogati privrednici sa teritorije Beograda ponudili pomoć?

- Kada su Privredna komora i Grad Beograd pravili 173.000 paketa za najstarije penzionere, imali smo pomoć velikog broja beogradskih privrednika i bez njih ne bismo uspeli. Moram da kažem i da me je jedan srpski košarkaš lično pozvao i rekao mi da je naručio pet respiratora, kada ti respiratori stignu, objaviću njegovo ime. Šta radi veliki Dejan Stanković u prikupljanju respiratora, svi znaju. Ako je nešto dobro u ovoj situaciji, onda je to što ponovo brinemo jedni o drugima.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je još snažnije mere u borbi protiv koronavirusa, a spomenuo je i izolaciju pojedinih delova Beograda, imate li neke informacije o tome?

- Beograd je najveće žarište epidemije, a pogotovu centar grada. Epidemiolozi smatraju da postoji mogućnost da se centar grada posebno zatvori, a to znači da se spreči mešanje ljudi iz centra grada sa drugim delovima grada kako bi se suzbila epidemija. Da li će doći do te mere, zavisi od toga šta će predložiti epidemiolozi, i naši i kineski. Mi kao zemlja, zahvaljujući predsedniku Vučiću i Vladi Srbije koji su posvećeni poslu, preduzimamo snažne mere da se zaštiti zdravlje ljudi. Sada se vidi koliko su važni diplomatski kontakti predsednika Vučića ne samo sa kineskim predsednikom već i sa drugim svetskim liderima. Pogledajte samo kakvu smo pomoć dobili od Kine. Samo zahvaljujući odlučnosti predsednika Vučića i našim epidemiolozima koji predlažu svaku meru uspeli smo zasad da izbegnemo strašni italijanski scenario. Da li će tako biti do kraja, zavisi samo od nas i naše discipline. Zato, izdržimo, Beograđani!