Država koja ima najgori zakon

Vladimir Pavićević, direktor crnogorskog Društva, kaže i da takvu osudu iskazuju građani Crne Gore, ali i najviši međunarodni zvaničnici.

Pavićević, nekadašnji poslanik u Skupštini Srbije i predavač na beogradskom Fakultetu političkih nauka, ocenjuje da je crnogorski predsednik i lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović definitivno ostao bez podrške Zapada i da je svima postao veliki teret.

Ukazuje na to da politička i institucionalna kriza u Crnoj Gori ne samo da se ne stišava, već se i produbljuje isključivo "zbog političke tvrdoglavosti jednog čioveka i jedne partije".

Smatra da je cilj donošenja spornog zakona pred kraj pregovora o reformi izbornog zakonodavstva bio da se izbegne donošenje zakona čijim bi se usvajanjem obezbedili uslovi za prve poštene i slobodne izbore u Crnoj Gori.

"Zakon o slobodi veroispovesti je poslat u skupštinu bez prethodne javne rasprave, bez dijaloga, bez saglasnosti ključnih zainteresovanih strana i bez uvažavanja prava i načela garantovanih Ustavom Crne Gore. Reakcija gradjana je bila nepodeljena. Crna Gora se ujedinila protiv ovog instumentalističkog, nepravednog, neustavnog i anticivilizacijskog zakona", kaže Pavićević.

On režim u Crnoj Gori opisuje kao "nedvosmisleno autokratski" i dodaje da na čelu takvog režima "ne može da bude niko nego autokrata".

Smatra, međutim, da je, za razliku od drugih evropskih autokratija u poslednjih nekolio decenija, "ovaj naš autokrata postao veoma nesiguran".

Prema njegovim rečima, nikada nije bilo veće panike i veće dezorijentacije, a isključivi razlog, po njegovom mišljenju, je to što Djukanović danas ne može da uspostavi kontrolu nad 70 odsto Crne Gore.

"Jasno je i njemu da je autokrata koji je unapred poražen i pre nego što je pao, jer je postao strašan teret svima, svojoj partiji, medjunarodnoj zajednici, Evropi, Crnoj Gori", zaključujue Pavićević.