Diplomatska pobeda! Srbija vodi moćnu politiku, a sve uz pomoć Kine!

Nakon što je diplomatski nadigrao njegovu ruku i kako su se društva uhvatila u rutinu u pogledu rukovanja epidemijom, činilo se da će relevantnost kineskog angažmana u tom pitanju nestati.

Ipak, EU je ukinula podršku za vakcinaciju zapadnog Balkana, otvarajući time put za još jedan krug zdravstvene diplomatije, pošto su Kina i Rusija počele da isporučuju svoje vakcine u Srbiju. Na zaprepašćenje mnogih, ovo je omogućilo zemlji da napreduje u svom programu vakcinacije, pružajući dodatne dokaze o koristima „multi-vektorske“ diplomatije.

Iz ove perspektive, saradnja će sada dovesti do stvaranja opipljivog javnog dobra koje prevazilazi puku simboliku ad hoc pošiljki pomoći. Važno je da ovo olakšava transformaciju pri čemu ‘viševektorska’ diplomatija nije samo spoljnopolitički pristup, već sazrevanje u razvojni model. U ovom modelu, geopolitička zaštita i ekvidistanca dovode do dugoročnih, opipljivih i strukturnih koristi. Do sada, 2021. pruža dodatne dokaze o takvom pomaku, jer investitori iz svih delova sveta nastavljaju da planiraju i sprovode projekte u zemlji.

Otvaranje vrata svim investitorima

Pored vakcina, Kina je nastavila da proširuje svoje ekonomsko prisustvo u Srbiji do sada 2021. godine. Vlasnik kompleksa rudnika i topionica bakra Bor, Zijin Mining, ulaže još 330 miliona evra povrh prethodnih investicija i gradi fabriku u drugom rudniku sajt. Grupa kineskih investitora takođe je zvanično izrazila interesovanje za izgradnju rafinerije nafte u Smederevu vredne oko 2,6 milijardi dolara sa aktivnostima koje bi trebalo da počnu u aprilu. Očekuje se da će u proces biti uključene nemačke i američke kompanije.

U januaru je još jedna kineska kompanija Pover Construction Corporation, zajedno sa Alstomom i Egisom iz Francuske, potpisala memorandum sa vladom Srbije o izgradnji početne dve linije beogradskog metroa. Vrednost projekta iznosiće oko 4,4 milijarde evra, a delimično ga finansiraju Peking i Pariz, a stvarna izgradnja treba da počne krajem 2021. Dalje, rad na tekućim projektima, poput izgradnje brze železničke pruge Beograd-Budimpešta i Beograda -Južnojadranski autoput ide ubrzano. Vlada Srbije takođe pregovara o kupovini brzih vozova iz Kine.

Ipak, „Srednje kraljevstvo“ nikako nije bilo jedini glavni ekonomski akter koji je proširio svoje prisustvo u zemlji. U februaru je japanska kompanija za elektromotore Nidec izabrala Novi Sad za mesto buduće fabrike. Očekuje se da će investicija iznositi 1,9 milijardi dolara, a na kraju će proizvesti 300.000 jedinica do 2023. U decembru 2020. godine, Toio Tires je započeo izgradnju fabrike u gradu Inđija sa početnom investicijom od 367 miliona evra. Fabrika će na kraju zaposliti 537 ljudi i proizvoditi 5 miliona guma godišnje.

Rusija je takođe prilično aktivna. Srpski deo gasovoda TurkStream završen je uz njegovu podršku. Očekuje se da će Gazprom pustiti u rad elektranu na gas od 200 MV naftne i gasne kompanije NIS, koja će biti izgrađena sa kineskom opremom u Pančevu. Dalje, ruski Niš i švajcarski MET Renevables AG treba da započnu izgradnju vetroparka snage 102 MV u opštini Plandište.

Ni zapadni glumci ne stoje skrštenih ruku. Pre samo nekoliko nedelja, nemačka firma za auto-delove Continental otvorila je svoju fabriku u Novom Sadu, investicija vredna oko 140 miliona evra. Njegovo prisustvo temelji se na istraživačko-razvojnoj jedinici osnovanoj 2018. godine, koja zapošljava oko 600 ljudi. Kompanija je takođe izjavila da namerava da izgradi još jednu fabriku u Kaču na severu Srbije.

U međuvremenu, Francuska i Svetska banka angažovane su na projektu pomoći Srbiji da nadogradi svoju železničku infrastrukturu, jer država namerava da u tom smislu potroši oko 3,3 milijarde dolara. Rio Tinto je pojačao istraživanje lokacije Jadar litijum / borat, što će verovatno dovesti do proizvodnje baterija za rastuće tržište električnih vozila. Francuska kompanija IEL OIE Balkan Renevable Energi nedavno je najavila da će započeti izgradnju četiri geotermalna projekta u Vranju, Subotici, Kikindi i Rumi.

Uprkos dugotrajnim neizvesnostima, Američka međunarodna razvojna finansijska korporacija ponovila je svoje namere da nastavi sa aktivnostima, uglavnom usredsređenim na infrastrukturu i obnovljive izvore energije, čime je otvorila put za dalja ulaganja. Ono što je najvažnije, srpska vlada je potvrdila svoje planove za privatizaciju još 20 državnih preduzeća u transportnom, rudarskom, inženjerskom i građevinskom sektoru koje će sigurno privući dalje strane investicije. Ove godine počinje izgradnja autoputa mira između Niša i Prištine na Kosovu, uz finansiranje u iznosu od 220 miliona evra, koje su u potpunosti obezbedile institucije EU.

Pretvaranje pristupa „Multi-Vector“ u model

Već duže vreme, srpski „viševektorski“ pristup međunarodnim poslovima potpuno je odbačen kao puko konceptualno prekidanje iz jugoslovenskih vremena, ili kao umorni politički trošak koji se koristi za legitimisanje sve autokratskog režima. Smatrano je neizvodljivim rešenjem za sve integrisaniji evropski kontinent koji političke slobodnjake kažnjava prekomernim strategijama zaštite. Ipak, čini se da je država u stanju da pokuša da transformiše spoljnopolitički koncept u širi razvojni model u vreme brojnih globalnih raseljavanja.

Najmanje tri dinamike su na delu u ovoj tranziciji. Prvo, Srbija je sve više sposobna da privuče ekonomske investicije od šireg kruga aktera, koristeći svoj prijateljski politički pristup i regionalnu snagu u razvoju. Drugo, napredak u proizvodnji vakcina i greenfield investicije označavaju prelazak na opipljiva javna dobra i koristi široj javnosti, prevazilazeći dogovore između vlada koje se često smatraju nebitnim za građane zemlje. Treće, ova instrumentalizacija multipolarnosti omogućava zemlji da pojača svoju regionalnu ulogu dok se bavi sopstvenom „diplomatijom vakcina“ i ekonomskom ekspanzijom.

Bez sumnje, narednih nekoliko godina biće svedoci jačanja ovog stava u nastojanju da se potkrepi legitimitet, obuzda neslaganje i iskoriste nacionalistička osećanja. Štaviše, iako će takav pristup vjerovatno biti manje održiva opcija za manje i manje ekonomski atraktivne županije na zapadnom Balkanu, ipak bi mogao tiho prožeti građane i elite osjećajem da bi sličan pristup mogao dati neka obećanja, posebno kao EU članstvo ostaje i dalje daleka perspektiva.

Jasno je da postoje važni faktori koji vuku u suprotnom smeru. Rastuća geopolitička polarizacija otežava održavanje takvih pozicija na sredini puta, jer bi Srbija mogla biti prisiljena da zaista stane na stranu. Rastući evropski ekonomski angažman mogao bi da poremeti novu ravnotežu jer gravitaciona sila statusa Srbije kao evropske zemlje stvara više sistemskih podsticaja za naginjanje ka zapadu. Dalje, mnogi nezapadni projekti ostaju isključivo na papiru i kontinuirano se odgađaju ili na drugi način ne uspevaju da ubede svoje šire društvene koristi. Ovi faktori mogu stati na put multipolarnosti koja sazreva u efikasan razvojni model.

Ipak, malo je verovatno da će se geopolitička ambivalentnost zapadnog Balkana uskoro završiti, posebno s obzirom na to da njegovo namensko podsticanje nudi atraktivan predlog za Beograd. Iako njegova transformacija u čvrst, izvodljiv sistem ostaje neizvesna, njegov potencijalni uspeh mogao bi da ima značajne političke posledice, kako u Srbiji, tako i šire.