Đilas se nada da će osvojiti vlast ako padne krv!

Iz opozicije se sve češće čuju pretnje Vučiću i njegovoj porodici. Kako to komentarišete i kada je pređena crvena linija u političkoj komunikaciji?

- Pređena je kada je Dragan Đilas odlučio da kupi opoziciju. Plan mu je da kroz atmosferu pretnji i nasilja izazove nerede, da padne krv i da dođe na vlast. Sve je počelo kada mu je propao plan sa preuzimanjem medija. Pokušao je da kupi TV „Prva“ i TV O2 da bi srušio vlast bez izbora, a preko medija, pošto sa Šolakom već drži 50 odsto korisnika koji imaju kablovsku televiziju s njihova dva privatna politička TV kanala na prvom mestu svog daljinskog upravljača. Kada je ta strategija propala, dobili smo hajku, pretnje, fizičke napade i incidente. To je Đilasova politika. Pretnje se ne odnose samo na vlast već i na neposlušni deo opozicije. Pojedini poslanici opozicije javno su pričali da im je Đilas pretio da će im čitati imena s kamiona na protestima, slati demonstrante ispred kuće i da će ih TV N1 svakog dana prozivati. Kada vidite da Boško Obradović napadne Dragoljuba Mićunovića, to mu je Đilas naredio. Kao i kada Obradović upadne u RTS ili u Skupštinu Srbije.

Do kada će funkcioneri DS-a trpeti uvrede?

- Ne znam dokle će i ko od njih da trpi Đilasove uvrede, samo znam da su postali Đilasovi najamni radnici, zaposleni u njegovim firmama. Đilas tako vidi funkcionisanje politike.

Vi ste svedok da je i 2003. stvarana atmosfera pred ubistvo premijera Zorana Đinđića koja podseća na ono što se danas radi.

- Isto je i danas. I 2003. mnogi su se sprdali sa tim da li je Đinđić bezbedan ili nije. Na kraju se desilo ubistvo, a danas Đilas stvara istu atmosferu. Naravno da neće Vesna Pešić da uzme pištolj u ruke, ali njemu treba Pešićeva takva kakva je ili taj Slavko Tatić, pošto treba da se kreira atmosfera u kojoj je dozvoljeno pretiti Vučiću. Ako mu je dozvoljeno pretiti, onda je dozvoljeno da ga neko i ubije. Zato su stvari koje pričaju Pešićeva i Tatićeva opasne i deo su Đilasove kampanje.

Tužilaštvo retko reaguje na pretnje i kriminalizaciju Vučića i njegove porodice. Kako to komentarišete?

- Meni je neverovatno što tužilaštvo ne reaguje. Stvara se atmosfera da je poželjno i da nije protivzakonito pucati na Vučića i da treba da mu se kriminalizuje porodica, u čemu se ne biraju sredstva. Pritom njihove porodice niko ne dira, niko ne pominje ni koliko su se puta ženili, razvodili, šta su radili, kako su imovinu delili, ko im je sve od članova porodice bio vlasnik firmi. Niko se time ne bavi, jer porodica treba da bude svetinja, ali očigledno da Vučićeva porodica to nije. Oni računaju na to da će Vučić da kaže da mu je dosta svega, pa da se Đilasu ispuni želja da se nekako vrati na vlast, jer preko izbora ne može.

Zašto samo mali broj funkcionera SNS-a brani Aleksandra Vučića?

- Zato što neki ljudi kalkulišu, pošto misle da ako ne ulaze u otvoren sukob sa Đilasom, da će se manje pojavljivati na TV N1 ili u „Danasu”. Ima funkcionera u našoj stranci, a ponosan sam što sam među njima i ja, koji ne kalkulišu i svim srcem su za Vučića. Svako sam donosi odluku da li će više boriti ili ne, a ja smatram da nije fer biti na državnoj ili političkoj funkciji a ne boriti se do poslednjeg atoma snage za Vučića i SNS.

Na proleće nas očekuju izbori, da li SNS treba da izađe samostalno?

- SNS je državotvorna stranka koja obnavlja srpsku državu, a tako veliki posao uvek traži saveznike u društvu. Ne mogu velike promene da se dese bez velike podrške građana. Da li ćemo i dalje tražiti širi konsenzus ili ne, to su odluke koje se donose kada se izbori raspišu. O tome će odlučiti naš Glavni odbor. SNS je uvek birao državni interes pre interesa partije.

Iz SNS-a često čujemo da će se svi lako udružiti protiv SNS-a, da li to znači da nemate poverenja u koalicione partnere?

- Nemojte sumnjati da će se to desiti i da će svi biti protiv nas budu li imali šansu. Jedina garancija da će se nastaviti promene i da će Srbija nastaviti ovim putem je da SNS na izborima ostvari samostalnu većinu.

Čuju se i spekulacije da će veoma mali broj ministara ostati na funkcijama nakon izbora.

- Kada se bude birala nova Vlada, mislim da će Vučić voditi računa o tome koliko je ko od ministara dao svoj maksimum i koliko se ko zalaže za stranačku politiku. Neki put se ljudi umore, a neki mogu da daju svoj maksimum na drugim mestima. Ako neko neće biti na funkciji, to ne znači da ga stranka odrekla ili da je to smak sveta. Svako od nas je promenljiv, to se odnosi i na mene.

Vidite li sebe u nekoj budućoj vladi?
- Ne, mene interesuje samo Beograd. Za mene je najveća čast da uradim nešto dobro za ovaj grad i ako se neko toga bude sećao za sto godina ja ću biti zadovoljan. Vidim da mi opozicija zamera zato što želim da uradim nešto za Beograd. „Zamislite, Vesić želi da ostane zapaćen u istoriji Beograda“, kažu ovi kritičari!? Pa u tome je razlika između mene i njih. Ja radim za Beograd i ostaće nešto iza mene, a za njih niko neće ni znati da su postojali.

Da li u SNS-u postoji sukob na relaciji Vučić - Nebojša Stefanović?

- Aleksandar Vučić je predsednik države i naše stranke iza koga stojimo svi mi. Svi sprovodimo Vučićevu politiku i Stefanović, i drugi ministri u Vladi, i u stranci, i mi u gradu. Priča o sukobima u SNS-u je proizvod Đilasove fabrike laži.

Mnogi vam zameraju da prečesto pominjete Đilasa, kada ćete prestati s tim?

- Kada bude otišao iz politike, neću ga pominjati jer ga se niko neće sećati. Ja govorim o šteti koju on pravi a koja je pogubna za zemlju. To je možda dobro za njega, ali mislim da nije dobro terati strane investitore iz zemlje, nizi pretiti onima koji donose pare u zemlju, a nije dobro ni opanjkavati svoju zemlju kod stranaca.