"Hajde da bombardujemo Srbe"

"Smatram da treba da stavimo Bosnu u širi politički kontekst i preispitamo našu osnovnu pretpostavku da Evropljani imaju širi interes za rešavanje pitanja Bosne od nas. Produženje života Unprofora nije više naš interes. Zašto bismo čekali trenutak da nam London i Pariz kažu da odlaze?", zapitala je Olbrajtova.

Ona je konstatovala da su se okolnosti i interesi SAD suviše promenili da bi Amerika i dalje prepuštala bivšu Jugoslaviju evropskoj odgovornosti, pišu Novosti.

Ističe i da nesposobnost SAD da podrže Bosnu preti da podrije umerene islamske veze SAD.

"Američko rukovođenje u podršci Bosni doprineće našoj prednosti širom muslimanskog sveta", uverena je bila.

"Suština bilo koje strategije za Bosnu je da smo jedino uspešni kada se Srbi u Bosni suoče sa ozbiljnom pretnjom - vojnom silom. Naš plan moramo bazirati na vojnom pritisku, da privolimo Srbe sa Pala da pregovaraju o održivom miru. Ukoliko Unprofor postane neodrživ, vojni udar ostaje najbolji način promovisanja prihvatljivog mira na duži rok", smatra ona. To podrazumeva, dodaje ona, upotrebu primarno vazdušne sile da se pomogne Bošnjacima da promene balans snaga. Posle transformacije bošnjačkih vojnih kapaciteta, SAD mogu da se isključe.

"Trancizioni period bi trebalo da bude od šest meseci do godinu dana. Efekat bi bio novi balans snaga koji omogućava ustupke bosanskih Srba, kao i novi uticaj za nas da odigramo odlučujuću diplomatsku ulogu kod svih strana", zaključila je.

Ubeđivanje Britanaca i Francuza će za sve to, dodaje, biti neophodno, ali glavna diplomatska prepreka je Rusija.

"Ne smemo da potcenimo visokodiplomatski napor koji će biti neophodan da se izbegne ruski veto u Savetu bezbednosti i minimalizuje podrška Rusije Srbiji", upozorila je tadašnja ambasadorka SAD u UN.

Olbrajtova preferira uniju federacije i srpskog entiteta, u granicama Bosne, ali pominje i druge opcije kao uslov Bošnjacima.

"Uslovila bih našu podršku udarima na Srbe usvajanjem, unapred, obaveza bošnjačke vlade. Prva bi bila pravo Srba da se odvoje mirno od Bosne i pridruže potencijalno "velikoj Srbiji". Druga je moguća "trgovina" teritorijama Federacije koje drže Srbi. To znači transfere stanovništva na koje ranije nismo bili spremni. Bosanskoj vladi mora se jasno reći da naša podrška za ovu inicijativu podrazumeva da ne traže vojne dobitke izvan plana Kontakt grupe, kao i njihove garancije da strogo ograniče uticaj radikalnih islamističkih režima u Bosni", navodi se.

Širakov ultimatum Klintonu

Savet za nacionalnu bezbednost 14. jula 1995. godine notira da je francuski predsednik Žak Širak pozvao predsednika SAD Bila Klintona i postavio mu ultimatum - ili da pošalje američke kopnene trupe da se pridruže Britaniji i Francuskoj u ponovnom uspostavljanju enklave Srebrenica i snažnije zaštite misiju Unprofora, ili će se Francuska povući.

Savet procenjuje da se Goražde može lakše odbraniti od Srebrenice i Žepe, dok neki u njemu, poput Volta Skokomba, smatraju da uklanjanje svih enklava, kao spornog pitanja, možda može da omogući sporazum. Stejt department, s druge strane, protivi se odustajanju od enklava, verujući da bi to neizbežno vodilo padu Sarajeva. Savet za nacionalnu bebednost se ne slaže s tim.

SAD: Hrvati spremaju napad

U memorandumu od 13. jula 1995. godine, koji je obaveštajna operativna grupa za Balkan uputila direktoru CIA za vojnu podršku, navodi se da su Srbi uglavnom završili evakuaciju muslimanskih izbeglica iz Srebrenice, da su u toku borbe oko Žepe, ali da nema dokaza o napadu radi zauzimanja enklave. Istovremeno, upozorava se na aktivnosti u Hrvatskoj: "Zagreb može da upotrebi ovo vreme međunarodne pažnje usmerene na Bosnu da pokrene napad protiv Srba u Krajini. Obaveštajne informacije govore da su hrvatske snage nastavile aktivnosti oko Sektora jug".