Bio oduševljen likom i delom Josipa Broza, a evo kako mu se šlihtao!

Treća sreća - glasi stara srpska poslovica, a kojom se može opisati politički put Džozefa Bajdena, koji je nakon pokušaja 1988. i 2009. godine, konačno uspeo da pobedi na izborima za predsedničkog kandidata Demokratske partije. Broj tri u Bajdenovom političkom delovanju, nije vezan samo za njegov broj kandidatura, već i za posete vrhu naše države, te u svoju zvaničnu biografiju može slobodno da doda i stavku da je verovatno među poslednjim aktivnim političarima koji je imao prilike da kao zvaničnik jedne strane države upozna Josipa Broza Tita, što mu je ujedno bila prva poseta našoj državi.

Novi predsednik Amerike, 20. novembra 2020. puni tačno 78 godina.

Izlaganja kandidata u debatama su često bila bez rukavica, sa lukavim udarcima ispod pojasa, i na momente, možda i malo neprijatna za slušati i gledati. Iako smo miljama daleko, Srbija i region pomno prate političku situaciju, čini se više nego što je to ikada bio slučaj, te se nakon podele na "zvezdaše" i "partizanovce", opoziciju i vlast, sad imamo i Bajden i Tramp timove. Što i nije slučajno, ako uzmemo u obzir da je jedan od kandidata oženjen Slovenkom, dok je drugi, makar u mladosti, bio fasciniran Titom.

Melanija Tramp, imala je samo devet godina, kada se na nekoliko stotina kilometara od njenog Novog mesta, senator Delavera, Džozef Bajden, nalazio u zvaničnoj poseti Jugoslaviji povodom smrti Edvarda Kardelja, na Brionima. Tadašnji predsednik i maršal Jugoslavije, Josip Broz Tito, rešio je da baš u toj oazi prirode ugosti članove delegacije američkog predsednika Džimija Kartera, koju je predvodio Averel Hariman.

Međutim, bitnije od ovog sećanja, jeste samo pismo koje je Bajden uputio drugu Titu, nekoliko nedelja po povratku u Ameriku i koje je bilo više nego srdačno i toplo. Naime, on se Titu zahvalio na izvanrednom gostoprimstvu, razmeni mišljenja, a sve je zaokružio sa željom da se ponovo sretnu, ali, kako je napisao, u nekim lepšim i srećnijim okolnostima.

"Dragi gospodine predsedniče, želim da vam se zahvalim ponovo na vašem gostoprimstvu tokom moje posete Jugoslaviji kao člana američke delegacije na sahrani Edvarda Kardelja. Bilo je lepo od vas što ste me primili i veoma sam uživao u razgovoru i razmeni mišljenja. Nadam se da će biti prilike da ponovo posetim vašu lepu i zanimljivu zemlju u nekim srećnijim okolnostima. Srdačno, Džozef Bajden", pisalo je u pismu koje je stiglo na Titovu adresu prvog marta 1979. godine.

Do tog susreta nije došlo, jer je već sledeće godine Josip Broz Tito preminuo. Ipak, Bajdenu su se želje za posetom Jugoslaviji ostvarile, doduše, tek nakon što se zemlja rasparčala, te je u protekle tri decenije, dolazio u region u nekoliko navrata. Nakon Tita, Bajdena su ugostili predsednici i premijeri država koje su nastale nakon raspada Jugoslavije.

Prva zvanična poseta kao potpredsednik za vreme mandata Baraka Obame, usledila je 2008. godine kada je posetio Zagreb, da bi se nakon samo godinu dana, 2009. obreo i u Beogradu. Zvanične posete ponovio je u još jednom navratu, 2015, kada je krajem novembra meseca boravio u Hrvatskoj, da bi nakon nepunih godinu dana, krajem avgusta 2016. godine, posetio ponovo i Beograd.

Obe njegove posete, Beograđani još uvek pamte zbog rigoroznih mera obezbeđenja, koje su bile takve, da, kako se to u našem narodu već kaže, ni ptica nije mogla da preleti a da ostane neprimećena.

Ono što je uradio Nikita Hruščov nakon posete Titu posle dolaska na vlast u SSSR-u, odnosno, nakon istorijskog "izvinite", koje se odnosilo na tenziju koja je vladala od 1948. go 1953. godine, između Tita i Staljina, u novijoj diplomatskoj istoriji može da se donekle izjednači sa Bajdenovim telefonskim pozivom od 24. marta 2016. godine, kada je u razgovoru sa Aleksandrom Vučićem, tada premijerom Srbije, izrazio žaljenje zbog civilnih žrtava tokom akcije NATO 1999. godine, kao i tokom ratova 90-ih godina.

Bajden će ostati zapamćen kao najstarija osoba koja se nalazila na čelu Amerike od njenog postojanja. A što je možda za nas, pa i region najzanimljivije, biće prvi predsednik novije istorije Amerike koji će moći da se pohvali kako se video i pričao sa maršalom Josipom Brozom Titom.